pisati pisma, pričati priče

"Sva jaja stavi u jednu košaru i onda - pazi na tu košaru!", rekao je Mark Twain. Ali, što kad su jaja - nevidljiva?
Ono što nas pokreće, naše misli, naši osjećaji - ljubav, mržnja, strast, pohlepa, užitak, milosrđe, dobrota - svi naši unutarnji motivatori, nevidljivi su. Pa, kako paziti na tu košaru punu nevidljivog?
Tako da je učinimo vidljivom!
Jedna mudra žena znala je što ženama treba: do osamnaeste - dobar odgoj, od osamnaeste do trideset i pete - dobar izgled, od trideset i pete do pedeset pete - jaka osobnost, a poslije pedeset i pete - puno casha:)
To je vidljiva košara. "Najbolje stvari u životu su besplatne". "Onaj koji je to napisao", tvrdi Peter McWilliams, "ne kupuje u mom dućanu". Ni u mom, mogla bih dodati.
Kad sam, davno, jednoj prodavačici na placu otkrila svoju skrivenu želju da "...iza mene ide s torbama u ruci krupni muškarac koji će nositi voće, povrće, sireve i začine, čajeve i tjestenine i sve drugo što ću birati po otvorenim policama tržnice i pritom bez prigovaranja sve to još i plaćati", ona se zagrcnula od smijeha. "Na placu vam ima puno debelih", rekla je, "ali da ne prigovaraju, to vam ne bu prošlo!"
I tako ja sama nosim svoju košaru, i onu s jajima i onu bez njih:) A moji muškarci dolaze na večeru, donose boce vina, pomažu oko stola i čak se ponude oprati suđe.
A onda se pojaviš ti. I odvedeš me u gostilnu, a da čak nisam ni pristala na to. Pa, sjedeći tamo s tobom, ispod stabla, shvatim da si od onih rijetkih, krupnih, koji idu za ženom po placu, dok ona bira voće, povrće, sireve i začine...spremaju ga u torbe, plaćaju i odnose.
Zato tebi neću spremiti večeru. S tobom ću opet u gostilnu, jednom, samo to, ispod stabla. I ništa više.
Dok onaj kojem kuham, onaj koji voli Marka Twaina, ne shvati da nije dovoljno dobro pazio svoju košaru:)))

Mogao si i krace!!!!!cuvaj rijeci za nešto pametnije!!!!!

Zar nije Liz rekla da do 30-te trebamo biti lijepe, od 30 do 50 pametne, a od 50-te nadalje bogate? Anyway, meni je vrijeme da se opametim, pa u skladu s time ja od sada dobro čuvam svoju košaru, a neka i drugi, molim lijepo, paze na svoje... Mo'š si mislit.

I ja bih tako :)

Kao što je netko već u komentaru napisao, trebala bi pisati kolumne negdje, ili bar objediniti sve ovo što si ovdje napisala u knjigu. Mogla bi se zvati (kolumna-knjiga) "U potrazi za pronađenom ljubavi" (ili se veli ljubavlju, ne znam, ali mislim da može i jedno i drugo jer smisao nije isti). Sjajna si!

:)))))))))) Jako, jako lijepo!!! Chapeau! /Ajd, ko zna francuski, nek me ispravi/ :)) Iliti po naški, kapa dolje! :))

Altroke! :)

ja se nebi štel svaditi, i sve mi je to jako simpa i pitko napisano i sve super, ali ...
kaj je stvarno dost samo to s placom? mislim ima i drugih, ono kao važnih stvari.OK, plac je jako bitan.ipak je papica i obred oko spremanja papice još od pečinskog doba pa do sad ful jako bitan. ali ipak mi se čini da bi prioriteti mogli biti drugačiji.
i onaj kojem kuhaš, kaj je on sad neka gnjida jer nejde na plac? il ne nosi cekere šutke ?
a možda ja to samo ništ ne kužim jer sam glupo muško, i još k tome nisam krupan i sam volim otić na plac.

moram priznati da nisam baš dobro povatala konce oko svih tih gladnih muškaraca u tvom životu....
tvoji muškarci dolaze na večeru itd.... to je prva izjava, druga je da si našla facu kakvu si tražila, ali ćeš s njim biti još samo jednom, a treća da u stvari stalno kuhaš onome kojem i pripadaš....
da ne bi bubala nekakve ishitrene komentare, molim te objasni ......
i da, ko plaća svu tu pustu hranu......? :-)

Malo sam zbunjen. Do osamnaeste imao sam keša (dida, gdje si sada), od osamnaeste do trideset i pete - jaku osobnost, od trideset i pete do pedeset pete - imtu ću dobar izgled, a poslije pedeset i pete - biti ću fini, pristojni gospodin :)

Jel' to OK?

Jebiga, a kad ja ne volim sa ženama uopče u kupovinu! Dobro, torbe nije problem nositi, pa ni plačati sve to...al to njihovo beskončano biranje i isprobavanje, no thanx:-))))