Vučja vremena

I obuzima me danas tuga,najveća,velika...pogledom na tvoje oči,rastopim se kao sladoled,kao kapljica rose na dlanu...i sunce se polako diglo na horizontu i sjaji svojim sjajem,veličanstveno i ponosno,baš kao ti i baš kao ja,a nitko od nas dvoje da pogazi taj svoj ponos i tu svoju nedodirljivost.
I sjajimo obadvoje....sjajimo...ali svatko na svom nebu...svatko od nas dvoje,okružen svojim zvjezdama,svojim svemirom,ne znajući da je svemir jedan i jedinstven i beskrajan.
A mi i dalje po svome....

No dajte se konačno dogovorite i pošaljite kvragu tu tugu pa se nasmijte volite i ljubite ah kak možeš stalno bit tužna?

Ako je stvar samo u prvom koraku ili tak' necemu pa sto ga ne ucinis? Ovak' bute se gledali i gledali i gledali i onda bude dosla neka kaj bude ga uzela. ;o)
Uzmi stvar u svoje ruke i nemoj tugovati :o)