Gdje sam?

Gdje sam, pita me jedna iskrica. I rekoh ja privatni problemi, nije lako doći na iskricu iz ludare. Da malo popizdih( ma malo jače popizdih) i privedu me u ludaru. A tamo raj, pravo mjesto za odmor:) Čovijek samo luta hodnicima, gleda u prekrasan park kroz prozore s rešetkama, imaju dosta dobru klopu, izvrsnu i obilnu tabletoterapiju. Može se nabaviti i kakav joint. Sestre su ružne, zapravo nisu sestre nego ogromni bolničari. No s nešto love može se doći do kompjutera i doći na iskricu. No to je bačen novac jer za nešto malo više love zločesti bolničar će osigurati na samo jednu od zgodnih potpuno izgubljenih narkomanki ( provjereno je da nemaju sidu ili hepatitis C) i ševi do mile volje. Naravno trebaš paziti da ne budeš prodan pa da netko ševi tebe. A i obleka je lagana samo piđama (podrapana na pruge naravno) I ništa ispod niti iznad( pozimi se gore dobije šlafrok). No ima i lošeih strana, na primjer malo te zgrabi žuta minuta a doc. nije dozvolio inekciju, pa te samo vežu za krevet kožnim remenjem. I dobro to ne bi bilo zlo kada bi ti povjerovali da zaista trebaš na Wc. I onda ležiš tak zapišan i još dođe neki luđak pa te zajebava. I pizdiš na njega i galamiš pa dođe zločesti bolničar pa te još opizdi prek labrnje. Na kraju shvatiš da ti zajebavaš tog luđaka kao i on tebe jer si i ti lud. No to nije najgore najgori je "apartman", to je jedna od onih pofutranih sobica gdje vas strpaju. No ne dragi moji nije bjela nego oufucana i prljava, zidova namazanih drekom, krvlju, bljuvotinom i tko zna još čime ( spermom valjda). Užasno smrdi i stalno je upaljeno svijetlo. No dobro ja nisam imao čast boraviti u njoj, nisam dovoljno opasan, opis sam dobio od onih otupjelih koji su  u njoj proveli isuviše vremena. Postoje načuo sam i elektrošokovi. Isprva sam mislio da je to samo prića kojom bolničari smiruju luđake, no onda vidjeh i opet ljude koji hodaju kao duhovi, a na gotovo obrijanoj glavi iscrtavaju se spaljeni krugovi. Možda baš i nije prića o baba rogi? U svakom slućaju te najgore metode primjenjuju se samo na one stalne koji će ostati zauvijek. Ja nisam taj i kad me prošlo ono prvo ludovanje smirio sam se i u tišini se sklupčao u jednom kutu. Zatim sam iskoristio blagodati već ranije napisane. Na kraju sam doktora uvjerio da je moje ludovanje bio samo exces i da sam sada dobro. To sam potkrijepio i činjenicom da sam član udruge branitelja u ludnici( znao sam da je na to slab). Dok je pisao otpusno pismo uspješno sam iz najlonvrećice istresao govno u donju ladicu njegovog pisačeg stola. To je vjerojatno primjetio puno kasnije, jer sam otpušten i opskrbljen tabletama. I pazi sada nitko nema ništa protiv što sam na parkingu sjeo u svoj auto koji mi je dan prije tamo dovezo prijatelj, čak je ostavio ključeve na prijemnom šalteru. Eto dragi moji gdje sam bio, no sada sam opet među vama. Kaj je, pa nije valjda da me se bojite:)))))))))))))))))))))
hihihihihihihihihihihihihihihihihihihihihihihihihihihihihihihihihihihihihihi

19.06.2003. u 1:07   |   Prijavi nepoćudni blog   |   Dodaj komentar

Joj ma kakav strah.Čovječe pa online ne grizeš!;))

Autor: Ericca_35   |   19.06.2003. u 8:47   |   opcije


Samo ti nama piši! Imaš svoje čitače a na taj način izbacuješ iz sebe i sve ono nagomilano što te muči i opterećuje .
Ne bi voljela da se ponovno vratiš tamo ! Pozdrav !

Autor: Renny   |   19.06.2003. u 9:39   |   opcije


bit ce si tek kad si se probudio shvatio da si se upiskio...

Autor: lalalala   |   19.06.2003. u 10:15   |   opcije


Vrapće, pa kaj se nismo tam upoznali kad smo bili zajedno na lječenju. Star tebi je stvarno loše kad zaboravljaš takve stvari. Što su ti učinili reci dadi:))

Autor: DDado   |   19.06.2003. u 12:33   |   opcije


Dodaj komentar