pisati pisma, pričati priče

Volim poruke. One su mostovi. Od nepoznate mene do nepoznatog nekog. Tu. Odmah iza ekrana:)))
Volim duhovite poruke. Ono: ohladila ti se kava u subotu. A kad upitam: kakva kava, pa nisam ni obećala doći na kavu, on odgovori: nisi obećala, ali ja sam te čekao, mislio sam da ću te čekanjem dozvati:)))
Volim pametne poruke. Iza kojih stoji snažan muškarac:)))
Volim poruke onih koji mi svijetle u VIP-u. Malo ih je, ali blistaju. Posebno volim čarobnjakove poruke: tako muške, a tako iskrene. Dokaz da je to dvoje ipak spojivo:)))
Ne volim poruke s nickom pošiljatelja u naslovu. Pa, onda još njegov potpis. Pa, onda još sve o tome što on, pošiljatelj, želi od mene. Što me briga što on želi? Kad u meni probudi želju, onda ćemo o željama. Dok je želja u jednini, samo njegovoj, neću se njome baviti:)))
Ne volim vulgarne poruke. Erotske, da. Ali ono: što bih ti radio kad bih ti radio i gdje bih ti sve to radio, doslovno i bez ostavljanja ikakvog prostora mojoj mašti koja bi možda i htjela to, ali ne s njim i ne tako kako on hoće, takve poruke ne volim.
E, sad, kad već pričam o porukama, priznajem: ni tvoje poruke ne volim. Jer nisu ti. Srećom.
Ali tebe volim, da. Što mogu kad je tako. "Ljubav i kašalj ne daju se sakriti":)))

Volim poruke odabranih nickova.

Volim sve poruke!!!!

Ovaj blog diše.

super...!!! što bi mi bez poruka....;))

bravo la...te su najgore...;))

'copy/paste'? jel to isto što i kopi/pejst? :))))

Blistam. :)