Amicus animae dimidium (prijatelj je pola duše)

....ili bi još nazvali pilenje drva, muzika za uši zaljubljenih žena i noćna mora za onog tko ne voli.... Veli mi frendica: “ Čuuuj stara tak bum krepala skoro ak moj apolon ne prestane grgljati kraj mene u krevetu. Znaš mislim si u toku noći da je prestal disati.
Osluškujem, pipam, pokušavam prepoznati znakove “otegnuća papka” , stepava se,
otvara oči, treperi, a onda “fina noćna muzika”. Nastavlja priču (interesantno) znaš tak ga volim, tak je sexi , volim kad dominantno plazi po meni, stiska se uz mene i daje mi se potpuno, sjetno, divlje , uuuuuuuuf, neponovljiv je i moj je. Dan mi je ispunjen, topao i pun sreće. I onda zaspim ušuškana u njegovom toplom zagrljaju,a onda treperimo zajedno poput lahora, poput vjetrića u krošnjama drveća. A onda…..znaš sve je pokvaril….. njegova prelijepa usta su se otvorila i počela ispuštati neartikulirane zvukove....hrkanje.... ……hrkanje….hrkanje….. i opet to vražje dosadno hrkanje.
Brojim ovčice (sa jastukom na glavi), jedna ovčica, druga ovčica….. jebi ga,,, prešlo je i stado ,a mira znam da nebu….. Na trenutak zaboravljam na prijašnju opsesiju njegovim tijelom, zaboravljam ljubav sve kaj nas veže, dižem se i odlazim u kuhinju. Prva misao
je; Kaj da zemem da ga mlatnem, možda prestane? A onda se zvuci pojačavaju, grgljaju,a ja, pokušavam da skrenem pogled od asortimana onih velikih nožina, koje imam za obradu i obračun sa svakodnevnim životinjskim potomcima koji su imali roditelje koje smo isto pojeli. Nemoj srećo, nemoj danas, ne, nebum išla natrag u krevet, bum si skuhala kavu. Pol tri je u jutro (ili u noći). Zgužvana sjedim i kljucam na trosjedu,TV uredno radi sa 104 puta repriziranim pizdarijama…..hrkanje se ne stišava….. i mislim si:Joj kak ga ja volim, kak sam ja sretna žena, kak žene mogu biti same, pa ipak ja imam ljubav svojeg života. Da, mislim si ja, kak ne, zemi si ga zauvijek, pa ljubav je ipak ljubav, ma kak mi o njoj govorili, ali nastavimo i dalje voljeti u “tišini” doma svoga.

Pusa svima, sve vas puno vooooooooolim……….

potpuno suosjećam s tobom... i u večini slučajeva kažem da i ja mog jaaako volim - toliko da bih ga ponekad pojela koliko mi je sladak... i onda se dogodi to hrkanje i... uistinu požalim što ga nisam pojela dok mi je bio onako sladak :-))))

ha ha ha, na tebe pogubno djeluje višak gledanja američkih filmova.