Dnevnik (ne tako) Starog Momka

bijahu rijeci jednog od drugova... ne sretosmo se skoro godinu dana... i nikad me vidio nije i nece, a nakon tri izgovorene recenice postavio je dijagnozu... klinicki... tocno... jasno i nepobitno... zakaj ja nemrem ko Cat poterat pet-sest u krasni... i da sam opet svoj... neg me pere depresija kojoj uzrok ne otklanjam? ma zajeb... danas sam bas u inat odlucil gledat i maratonce i ko to tamo peva... a ako Pavle Vujsic i deda Pantelija ne pomognu nista nece....

žižu u ruke, kikiriki za kasnije i pivu ladit za kad se osuše usta.

zajaši bicikleto....i furaj!!!!

Gleč... tak' sam i ja bila prije da me svaka sitnica i svaka velika stvar bace u depru i da mi je sve crno i bljak :o/ Al' onda sam skužila da je sve ljepše kada napraviš klik u glavi i veliš sam sebi da ništa i nitko nije vrijedan toga jer ispada da život prolazi kraj tebe i ti ne vidiš boje... zato smile na ličeko i hej, haj baš nas briga ;o)

moraš bit budala (ti si cata spomenul)da ne znaš za depresiju..skupa je to cijena

nije opce poanta u depresivi... to se lako rijesi... bed je kaj to moj coravi frend s kojim se nis cul skoro jeno leto u dve i pol recenice nasnjofa i onak nonsalantno istrese... i onda bi ga najradje ko Cat... a nemrem jer kinfa ima pravo... al ajd bar sam probal didge svirat... i mrak je...

ja sam taj koji razumije pravu prorodu čovjeka..došel buš i ti do tog za jedno 20 godina..

Daj si vremena dok sve ne legne na svoje mjesto i ne budi strog prema sebi. Držim ti palčeve. ;)