Ljubila me nježno, k'o nijedna pre...
Dal' se bar ponekad seti?
Plašim se da ne...
Prosto... Ko u opereti... Sklopilo se sve:
Violinist, tužni pajac, lepa žena i tokajac,
A kulise... Zavejani grad...
Vodila me kud je htela, Dobar sam ja gost
Verešmarti, Citadela, i Lančani most
Zavejani Trg Heroja... gde poželeh da je moja,
I da uvek bude kao tad.
Zvonio je cimbal neku tužnu staru stvar
Molila me da joj pišem jednom bar
Zateklo je jutro snežno same zvezde dve
Ljubila me nežno, k'o nijedna pre.
27.08.2004. u 11:36 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar
Srce malo jače bije kad se setim...
Autor: tmol | 27.08.2004. u 12:06 | opcije
A Listove rapsodije bude stare sne :-))
Autor: Balasevic | 27.08.2004. u 12:11 | opcije
Chopinov nocturno lagano klizi niz kičmu i stvara laganu jezu koja se cijedi niz prozore kao kišne kapi...
Autor: shadow-of-soul | 27.08.2004. u 12:18 | opcije
Još je bolje hladno pivo koje klizi niz grlo
Autor: Balasevic | 27.08.2004. u 12:19 | opcije
I onda izbjeci policajce na putu do doma :o/
Autor: tmol | 27.08.2004. u 13:20 | opcije