crtice

Mali Ivica je bio sam, ili je barem mislio da je sam, i zudio je za velikom pravom ljubavlju. Onom koja bi njegovom zivotu dala smisao, njegovim akcijama i djelima pravac a njegovim snovima podlogu.

Ova zudnja mucila ga je cijeli zivot i provlacila se kroz sve njegove zivotne faze... kroz osnovnu kada su te zamisljene ljubavi bile romanticne, kroz srednju kada su bile izrazito seksualne, kroz faks kada je trazio suputnika i kasnije, kada je usao u zivot odraslih i shvatio da je prava ljubav vise od svega onoga sto je ikada prije trazio.

Ali nekako je svaka ta njegova potraga zavrsavala neuspjehom; ili ga nije privukla na prvi pogled ili je postala odbojna na drugi ili mu nije davala dovoljno slobode da ostane individua ili mu je davala previse slobode ili nije voljela istu hranu ili nije slusala istu glazbu ili se cudno smijala ili se krivo nosila... razloga je bilo mnogo i svi su mu bili jako stvarni. Jedino sto je bilo zajednicko svim njegovim potragama je da ni jedna nije bila Ona Prava.

I jednog dana u ocaju zbog svoje potrage i nagomilanih neuspjeha mali Ivica je otkrio Iskicu. Rekao je sam sebi 'to je mjesto za mene, tu do izrazaja mogu doci sve moje kvalitete i siguron cu tu naci ljubav svog zivota'. I tako je slozio profil, iskren koliko to vec profili koje pisu ljudi kada opisuju sebe mogu biti i krenuo je u potragu.

Dane i noci prolazio je kroz profile drugih zena, ponekoj bi se javio, komentirao tu i tamo neku sitnicu, imao nekoliko ozbiljnijih kontakata ali nista stalno i cekao je... cekao da dodje ona prava. Skoro je vec izgubio nadu, sve je rjedje provjeravao poruke i onda, jednog dana, iz skroz bezazlenog komentara razvila se prica koja ga je odrzala budnim cijelu noc. Prica koja je probudila ono nesto u njemu za sto je mislio da nikada nece biti probudjeno, koja mu je s vremenom okupirala svo slobodno vrijeme na javi, zbog koje je zanemario sve svoje prijatelje i poznanike a sve budno vrijeme provodio na omiljenom mu virtualno mjestu. S vremenom su otisli dalje, maknuli s prvo na mail a kasnije i na chat, koji im je omogucavao blizi i neposrediji kontakt, brzu i laksu pricu.

Uzivao je u svakom trenutku, svakom detalju. Smijali su se skupa, zabavljali jedno drugo pricama o ljudima iz blize i dalje okoline, tugovali skupa te bili sretni u svom malom virtualnom svijetu i tajni za koju su mislili da je tako jedinstvena da je samo njihova i da nitko nikada nije dozivio nista slicno. Saznao je sve o njoj, barem ono sto mu je zeljela reci, kao i sto je ona saznala sve o njemu, onaj dio koji joj je bio spreman priznati. I tako je to teklo svojim tokom i svaki danom postajalo sve bolje i bolje.

A onda, jednog dana, dogodila se prva svadja. Mozda nije bila prava svadja, tesko je sada za reci, kao ni sto ju je uzrokovalo, ali bitno je da se dogodila. Mozda je bio jednostavno los dan, njemu ili njoj, mozda nije bilo pravog povoda a mozda i je. Ali to vise nije bilo bitno jer je razbilo iluziju Prave i Jedine Ljubavi.

Nakon toga se kao po nekom pravilu pojavila druga, treca i cetvrta i sve ostale svadje i mali Ivica ih je prestao brojati. Postale su pravilo a ne izuzetak a svaka daljnja prica ili susret, jos uvijek virtualan, bio je nategnut, nervozan i plitak. Sva objasnjenja, ili pokusaji istih, zavrsavali su lose, svi razgovori dovodili bi samo do daljnjih analiza koji bi bili uvod u samo jos vecu i dublju svadju.
Tada su svi planovi redom poceli padati u vodu, price postale daleke ili nevazne i nisu vise izazivale 'Ono nesto' zbog cega je toliko vremena proveo ispred kompjutera koji je spletom okolnosti postao sinonim za Nju a njena ikonica u omiljenom mu chat klijentu njegova slika Nje.

Nakon posljednje svadje u nizu mali Ivica je ugasio kompjuter, podigao rolete i kroz prozor ugledao ljeto koje je nekako doslo u njegov grad a da ga uopce nije primjetio, njemu su godisnja doba u zadnje vrijeme ionako bila samo virtualna.
Izasao je na ulicu medju ljude koje isto tako dugo nije primjecivao, medju zene u ljetnim haljinama koje su naglasavale puno toga i polako se iducih tjedana javio svim zaboravljenim prijateljima. Ponovo je poceo ponovo zivjeti u stvarnom svijetu.

Spoznaja ga je zaskocila jedne kratke ljetne noci dok je lezao pored usnule pripadnice suprotnog spola. Ona nije bila 'Ona Prava' ali je bila opipljiva i fizicki pored njega. Shvatio je tada mali Ivica da prava ljubav nije u savrsenstvu nego u prihvacanju i davanju.

Tog trenutka je mali Ivica izgubio prefiks 'mali' iz svog imena, odrastajuci u trenu, gledajuci mjesecinu kroz otvoren prozor i usnulu zenu pored sebe. Od tada Ivica voli drugacije.

djeco ivica se zovem kog pojebem bude ziv:)..znas kaj ovo bum citala sutra sad samo kraj:))

jako lijepa priča :)

Sonja... to ti je bed time story :))

Hvala Okice :)

nemoj ti mene danas sa bedom samarat:))

Otkada je citanje prije spavanja samaranje Sonja? ;)

oki ..utvrdili smo gradivo jos sinoc ..sve kaj dolazi od njega je lijepo pa tak i price ne:))

lijepo. ha.. da. tako je to.

dok ja pročitah priču i društvance se skupilo.. hehe

Hvala Shea :)

od veceras:))..samaram se dok citam:))

A barem si procitala cijelu a ne kao neki (necemo je imenovati ali cemo svi pogledati u nju, prvu na listi) :)))

Svima, ovdje, je scenario poznat,čini mi se..

i ne jebe virtualno :-)))) da prostite na izrazu, ali nadam se da je to prava poanta price ;-)

Nije Mija, nije to poanta ali je svako tumacenje dobrodoslo :)

sve pročitah, ime.. štreber ja. ki nije pročitao? ne valjda sonji???

Ali, što bi bilo da nije bilo one usnule, pored njega? Da jednostavno, niti jedna nije legla?

Onda bi ostao mali Ivica :))))

Ljubav je nestala, Vega..Zato se ta, pored njega, pojavila..I druge..Dok,ne počne da čezne..

citat cu sutra kad odu svi:))...danas sam pred srcanim infarktom:))

ok, nije...ali priznam ti to samo zato jer si autor :-))...inace kad mi netko veli da je vocka puna kapi jer joj se prjblo ja velim nek mi dopela autora da to potvrdi onda priznam :-))) uglavnom, moje misljenje mogel je jos sto godina zivjeti u svijetu snova zelja i iluzija a bez iceg opipljivog...na cesti u parku u busu kod doktora sve je bolje za gledanje i gledanje od ovih nula i jedinica ;-))

sonji.. ča te muči?!

Zbog price Sonja? :)))

Pa gle Mija, to je samo prica, nema veze sa RL :)))))

Mija bi sam pipala! :-)))

da zbog price ..sjetila sam se odma svog maloga ivice..ah...

naravno da nema s rl veze pa nije valjda da ti je inspiracija stvarno inspiracija....zbudil si se onak z gotovom pricom...i meni se to zna dogoditi, kuzim te totalno ;-)))) bolje pipanje nego tipkanje mjkumu uhh :-))))

nekad čovjeku treba rl :)stvarno treba :)a nekad je dobro i tu :)

Sonja, da sam znao sutio bi :))

Naravno Mija... pa imam mastu, sta ce mi iskustva iz RL :))

nisi mogal znat kad ti nisam dala opipljive dokaze ..a jebat ga:))

tu je dobro kad poludis ( ko ja trenutno recimo) i onda neides bas med ljude dok te ne projde :-)))))

Za ovo - mašta nije potrebna..Ali, i ja sam bukva..

nugatinoooo i masta mogu svasta :-))))) glej nis ni casna ni nicija mama tako da.......... ;-))

kaj nije najbitnije u toj priči da je Ivica sretan..i dok je bil mali i sad kad je veliki ;)

ti si kaj presvetli kaj popuju o sex-u a nesmeju se sex-ati? :-))))))

je ..a kaj znas ..mozda mu vjera ne dozvoljava seksanje ...ne))

najbitnije je da je Iveku zrasel bez da je zdigel kredit za 200 tisuca kuna za novu makinu ( stvarno ne kuzim zakaj misle da im je onda veci?? :-D) :-)))))

ivica prošao iskričave zablude,njemu se posrećilo u rl :)

Ček, ček, neš mi nije jasno... A gdje je upoznao tu opipljivu? Jel možda na Iskrici? Kad se odlijepila od tipkovnice i odlučila protegnuti noge, i to još u ljetnoj haljini... mmmm....

Gdje na Iskri ima itko opipljiv, jeli Vega? :))

... sviđa mi se blog (iako nije dobro što angažira ganglije... takav im tretman ovdje nije poželjan).

Evo, ja se dam napipati, a pipati - eh, to ovisi! :-))

ček da se pipnem malo.. hm. ja.

Da prekrijemo oči?

ne. meni ne smeta.. :))

Nema vani niš. Bio tamo. Samo čudni pogledi i nepovjerenje. Pustite iskricu na miru.