Poslije ponoći

Obično se po netu i svijetu čudom čudim :-)). Ta sam kojoj nikad nikaj nije jasno, koja ne shvaća, ne razumije, ne «kuži» ono što je svima normalno. Ne, ne spadam u pjesnike koji su čudenje svijetu, ne spadam uopće u ikakve literate osim škrabotinjanja, a i to je, nadam se, u prihvatljivim okvirima. Količinski, ne sadržajno :-)). 
No ponekad, rijetko, čudim se kako se drugi čude onome što je meni normalno. Razumljivo, prihvatljivo. Što vjerojatno pokazuje svu dubinu moje gluposti :-)). Kao i sve kaj otipkam :-)). 
Daklem, dilanje slikica po netu. Čudna li mi čuda. Digresija: Izgleda da mi je svaki tekst obilježen ponavljanjem jedne te iste riječi. Nasreću, jezik naš prekrasni, prebogati mi dozvoljava raznorazne inačice pa se tekstovi, valjda, ne pretvaraju u ponavljanje ponavljanja. Osim po temama, samo je jedna :-)). 
Slikice. Da, vjerovali ili ne, kolaju netom. Otkada sam na netu, to je pravilo, običaj. Zato me to valjda ne iznenađuje. Uostalom, radoznali smo, zar ne :-)). Radoznalost je pozitivna osobina, vrlina koja nas gura naprijed. Zamislite koliko su dosadni ljudi koji ne žele ništa novo probati. Kojima je ukus zacementiran u djetinjstvu i njihova mama najbolje kuha :-)). 
Što iznenađuje u tome što želimo vidjeti osobu. Nekoga koga znamo samo po tipkama, samo po riječima, stavovima, mišljenju. Zanima nas osoba iza monitora, izgled. Zar to nije najprirodnija stvar na svijetu. I, dobimo slikicu. Nitko sretniji od nas :-)). 
Ponekad, želimo taj užitak podijeliti sa drugima. Možda se i pohvaliti. Meni je poslalo slikicu, a tebi ne -isplažen jezik- :-)). Ili u onim nelijepim slučajevima, prenijeti svoje razočarenje. Udvoje, troje, entero manje se pati. A naš princ na bijelom konju ili princeza u bijeloj kočiji (usput, zakaj nije princeza na npr. crnom konju, vrancu razigranom, blesavih li bajki :-)) ) ne odgovara onome što smo izmaštali u dugim tipkavim noćima. 
Tja :-)). Tu su razočarane obje strane. Da se pri tome može koristiti ljepši rječnik, može. Nitko, osim nas samih, nam nije kriv što smo očekivali i fizičku ljepotu u paketu sa ljepotom duha. Uostalom, tko kaže da tu nema fizičke ljepote, možda nije po našim snovima. Opet, sami smo si krivi. Pa bismo trebali oprostiti prvo sebi, a onda i neočekivajućeizgledajućoj osobi s druge strane žice. 
Daklem, slikice. Nagledala sam se na netu slikica onih koje nikada neću vidjeti, jer nemamo nikakvih dodirnih točaka osim kaj tipkam s nekim tko tipka s tom osobom ili još češće, onaj s kojim tipkam tipka s nekim s kim slikica tipka. I tako, više puta, ponovite po potrebi :-)). K'o u pokvarenom videofonu, slikica dođe do mene. 
Nismo li nekada davno razmijenjivali slikice Životinjskog carstva. Ovo je Onlinsko carstvo :-)). Davnijeh dana sam napisala da je najljepša slikica koju sam dobila, fotka chatterovog psa. Prekrasna plemenita životinja. Pas, ne chatter :-)). Kako psa nažalost više nema (chatter je još tu :-)) ), ovo nek' mu bude in memoriam. Opet psu, ne chatteru :-)). Stvarno mi je žao kaj tu ljepotu ne vidjeh uživo, ne podragah. Psa, ne chattera :-)). (Digresija: Ubit će me kad ovo pročita. Chatter, ne pas :-)). A pročitat će zato kaj ću mu poslati link. Mojih li suicidnih sklonosti koje odavno ne čude one s kojima chatam.) 
Zaključak, nema ga. Kaj opet nikoga ne čudi, čak ni mene čuđenju sklonu :-)). Jednom, kad smo poslati nekome slikicu, moramo prihvatiti da je to k'o da smo je stavili u profil, na vlastiti web, na Fejs. Kružit će okolo godinama. Tko zna, za nekih stotinjak godinica, možda naletimo na vlastitu slikicu i komentiramo: Koji sam komad tada bilo :-)). 
Najljepšoj slikici u čast :-)) ...
Tekst nedovoljno lijep :-)) ...
Jer ljepota je u oku promatrača :-)) ...
 

ma tak se i ja čudom čudim da neki dan danas ACTUALLY chataju!!!! I da si fotkice razmjenjuju. A drugima je to normalno...jbg:))))

sam skupljaj, nikad ne znaš :DD

Imaš koju zanimljivu sličicu da se mijenjamo ;-)))))

Ma divno... Tko god da se sjeti Pablice, podigne se u mojim očima makar za 30 nečega... ali ubit ću te, da! :)
Hvala Jas!