Preko rijeke noć je pala kao plašt...
Još sam bio sasvim mlad
neke barske tice sam lovio tad
kad je došla da se kupa lepa protina kći...
Nije znala gde sam ja
da je gledam, krišom, kroz trsku i šaš...
Preko reke noć je pala... Kao plašt...
Mesec tinja nad vrbakom...
Srebri nebo zveda roj...
I kapi vode, kao biseri...
Koji blistaju svud po njoj...
Čudnom pesmom zvoni drum...
Te su zime i svatovi došli po nju...
Izdaleka... Neki svet... Za mene tuđ...
Da se ženim? Imam kad...
ja sam, eto, ostao momak do sad
Nikad više nisam sreo lepu protinu kći...
Jedan život... Miran... Tih...
Nekad bacim kladu il' napišem blog...
Stvari teku... Ja se držim samo tog...
I ljubim dobre... Ljubim lake...
Neke prave, a neke ne...
I sve su vile... Sve su kraljice...
I sve su nevažne naspram nje...
08.09.2004. u 10:59 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar