Ne zaboravi da čudo postoji

Napokon se natjeram pokazati javnosti svoju kreativnu stranu i onda dobim kritiku da kaj baš moj prvi zapis u blogerskim vodama mora bit tak u kurcu. Mislim, nisam ni danas nikaj bolje -hladno je, morala sam se dići u 07 ujutro i ići raditi. I onda me iskritiziraju i još nagovaraju na ekstremne fizičke aktivnosti u vidu bicikliranja nekoliko desetaka kilometara brzinom koja je na rubu moje izdržljivosti. Više bi mi pasalo tamanjenje tople štrudle od jabuka i neki dvdić. No sudbina je takva da za frendove nisam odabrala neke trbušaste ljenjivce već naprotiv frikove lude za bicikliranjem :)

ja ti zavidim... da sam bar mogel danas biciklirati nekoliko desetaka kilometara na rubu moje izdrzljivosti... sretnice...

Suprotstavi se sudbi krutoj, budi mi prijatelj...to će ti uljepšati život...;)))

Ne slušaj kritike. Ako ih slušaš, onda ti se blog pretvori u onaj čemerno-romantičarski klon ostalih cmoljavih blogova :)
I, da, ja sam trbušasti ljenjivac i ponosim se! :)))))))))))))

trbusasti ljenivci isto bicikliraju al ne na granicama izdrzljivosti , i sve nadoknade pitom od jabuke kasnije :)
bolja je od strudle