sentimet i trenutak

 
ponekad mi se čini da sam umoran,
umoran od života, od tolikih stvari kojih nema,
jer tebe nema.
 
ponekad mi se čini da je tamno i hladno oko mene
i da samo ti čuvaš nešto nalik toplini.
toliko sam zbunjen i ne razlikujem više
šećer od soli, i smijem se kad ne treba.
 
čudnovato je kako čovjek može biti bespomoćan,
ako je ostavljen.



 
neki dan hodao sam ulicom,
ali nisam stigao kamo sam pošao,
pozdravljao sam nepoznate ljude
i govorio gluposti kojih se stidim.
 
ponekad mi se čini da te nalazim
pošto sam izgubio sve što je bilo važno,
mislim za mene.
to su obične stvari, ali one, te obične stvari,
ja živim sa njima svakoga dana i one me nalaze.
 
mogu biti neobrijan i bez kravate, i da šutim satima kao drvo.
o čemu? ne znam. djetinjaste misli o ljubavi,
i o tome da me ti voliš.
 
to će proći, znam, uvijek prolazi!
rekao je prijatelj, i zaplakao.
i on ima svoju nevolju, jednako običnu,
ni on ne razlikuje više šećer od soli.



 
u suton gledan...
 
 

malo patetike ne skoci u vrijeme viroze
ali klap klap :)

klap,klap?