pisati pisma, pričati priče

Izdala sam te, znam. Jebiga. Moje je pisati, a o čemu bih da te nema, da te nije bilo. O čemu bih redala ove tamne mrlje po bijeloj odsutnosti. I tako sam im sve rekla o tebi, cijela je knjiga o tome kako i kuda zavlačiš svoje ruke, o cvijetu koji ti se, taman i opasan, otvara u očima, dok me gledaš kako voda postajem. Ili pak o iščekivanju da dođeš, preskočiš sve katove do četvrtog, doletiš kao ptica, golub, dobar dečko iz susjedstva koji se naočigled mojih želja pretvara u orla. Grabežljivca. Bad guya. Sve ono što hoću.
I tako sam te izdala. Pisanjem. Neću natrag, neću u vrijeme prije izdaje, ne zanima me ono što je prošlo. Ni sutra nije predmet mojih misli. Samo ovo danas, ovaj trenutak kojeg imamo a koji odmiče kao vjetar koji nas je, onako usput, dodirnuo svojim sjevernim mirisom. Jebiga. Izdala sam te.
Ali, kad bolje promislim, izdati možemo samo one koji nas vole. Drugima je svejedno što radimo, što pišemo, što govorimo. I s kime to sve obavljamo.
Izdati možemo samo one kojima je do nas stalo. Drugima je svejedno.
Tebi nije. Da, u tome je kvaka:)))

Jedino što čovjek može izdati vlastita je savjest.

J. Conrad

Neke izdaje volimo :-)).

Hej komad! pari mi se da ti nisi skoro bila jebena? zaključaj ti njega lipo na tom četvrtom katu i dok ne odradi šihtu ne daj vanka. Sutra ćeš spavat ko lujka;-))

aaaaj stara moja, blago tebi! Oosim je..čine ti niš nije na pameti.

Točno, draga moja jednokratna vlaška pametnice: blago meni!

A zakaj se srdiš?;-) Kajem se za sve grehe i iskreno ti priznam da sam ja sam jedan mali zavidljivac, kaj tu morem?;-( Navek sanjam o nekoj sudbinskoj strastvenoj ljubavi kakvu ti npr imaš i zavidim tuđoj sreći!MEA CULPA...al jebiga;-( Sam ti uživaj beba, ko ti kaj more