LET ME SHOW YOU THE WORLD

Pucanj u prazno nisi čula.
Greškom su te ubacili preko veze
u prebukirani ustaljeni raspored
isforsiranih umornih snevača
atrofiranih očnih ekstremiteta
sa (š)krtom nadom u makar sutra.
 
Tvoja staza je prazna.
Ne ovladavaš previse umetnošću
postavljanjem upitnika tamo gde ne treba.
Iza tebe gomila istrčava drugi krug besmisla.
A ti jos nisi ni raspetljala čvor na starim starkama
(krupni kadar na upad pleonazma (?)
kome su obećali mesto potplaćenog arbitra).
 
Godinama isti akordi:“Nema više vremena”
A ti ga hvataš mrežom za leptire
i pakuješ u platnene vrećiće
a zatim u pregibe i džepove kašmir kaputa.
Ionako miriše na lavandu
a ona uvek iritira tvoje aristokratske nozdrve
čak i kada obecava nenaseljene predele
u (dal je neko ostao zaboravljen) Josifovim tajgama.
 
 
Sve se oko jednog vrti.
Svi za jednog, jedan za sve.
Svi se oko jednog vrte.
 
 
Odjedared- licitacija.
Publika urla- Pogrešna staza.
Vetrokaz šusti- Suprotni smer.
Jedino jos optička varkauporno signalizira:
TRČI LOLA, TRČI

Bitno da mi idemo naprijed, Luce :)

svakoga dana, u svakom pogledu..:)))

Ponekad i STOJIMO :))

samo ne u rikverc:)

To bi bilo previše :)

ne i za Miska:)))