LET ME SHOW YOU THE WORLD

Amaterski prikrivenu požudu
perfidno je pokušao prokrijumčariti
uz netom iskrzane mape
autostoperskog vodiča kroz galaksiju.
A ja sam, kao svaka trećerazredna
dobro vaspitana autistična vestalka
Vrtela u glavi samo jalovu mantru
“Čuvaj se leoparda”.
Tačka je osvajala tačkicu
dok nije cela vasiona postala
ogromna zanemela karta
savitljiva u svom nastojanju
Da zaviri u moju Pandoru.
Svršeno je.
Sa mnom
(al ne i sa ovom pričom)
koja sam vec odavno
iskrzana u svojoj otcepljenosti.
/Hm, zar nije nepristojno servirati frigidnost
pre prve jutarnje kafe sa šlagom
i vrelih sendviča sa buterom od kikirikija
koji se ne libe raspomamiti nozdrve
čak i onih sa alergijskim rinitisom?/
Odbijam poverovati- preduhitri me on.
(Pripisavši mi dva ubistva
S predumišljajem koliko i bez)
Zakopavši moje slutnje tik ispod sopstvenog eha:
“Uprkos svim nasim univerzumima
zar ne misliš da je svetogrđe
što samo zemaljski dani teku?”

netom prođoše netopiri

Ludi sjaj u očima pjesnika se pali...i otvoren mu je put u ništavilo nepoznatog....na početku svega što je bilo
i tek će biti...