negdje na pola puta, izmedju tebe i sna
naslonjana na prozorsko staklo promatram tvoju sjenu kraj ulicne lampe, udaljava se. tiho, laganim korakom. ne odlazi ti se, niti zelim da odes. ali, da li znas sto cinis? da li mozes podnijeti taj teret, sve ono sto donosim sobom? mislis li da si dovoljno hrabar uspori korak. kada te primim sebi nema odustajanja. ne igraj se lovice, postajem opaka. izgubit ces me, zauvijek..; ti, stvorenje iz sna.
slagali su te da sve bajke imaju sretan zavrsetak. ovo je neravnopravna igra, neravnopravnih igraca, i ..upravo joj pisemo zadnje poglavlje.
08.11.2004. u 0:32 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar