PUT U SUMRAK
Često samo (za)lutam.
Oslobođena svih kompasa
i prašnjavih karti krcatih izohipsama i izobarama,
neophodnih tek da stvaraju zabunu,
rušeći pri tom sve iluzije egzaltiranim moreplovcima
u potrazi za novim kontinentom
(kome sam još onomad smislila ime).
Pritom se lako (iz)gubim.
Kroz lavirinte poluslepih ulicai neprohodnih drvoreda
u sanjivom gradu koga mogu prigrliti
kad god osetim potrebu,
al on i ne pomišlja nazvati me svojom,
sluteći ono što se ja ne usuđujem.
Tek katkad sevne oluja turbulentnih fleševa
(može-biti-da-sam-neki-i-memorisala)
sa ugraviranim čergarskim kodom
po(čime je zaslužila taj blagoslov?)majčinoj liniji
osmišljenog eonima unatrag.
Predugo se sa tim (u)mirim.
Hvatajući dah u svitanje novih oscilacija
na tananoj opni koja razdvaja
(ne dam im da vaskrsnu)duhove jugoistoka
i (zasad) nedovoljno zavodljive mirise severozapada.
Uzbuđuje me pomisao hodanja po žici
(posebno ako ne znaš da si ptica).
A daljinama u ovom trenutku
i ne preostaje ništa drugo
no da maštaju o meni.
http://www.youtube.com/watch?v=AoMDmwIDEYw
20.05.2010. u 16:21 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar
Mašta je često precjenjena,
lovci na osječaje lutaju,njihove vjetrovi
su uvjek sa prave strane,njihove oluje.nježno jake.....zato stani...
promsli,kreni.prema nekom drugom meni....
Autor: dantearies | 20.05.2010. u 16:29 | opcije