Dnevnik jedne kućanice

To bi ja zato da ne pomislite kako su svi moji susjedi neke čudne ženske s malkice paranoičnim ponašanjem. Ma, nisu! Evo, naprimjer, imam za susjeda jednog dečka. On vam inače ne živi tu, samo dođe kod sestre na nekoliko dana. Visok, crn, mlad, zgodan... moraš se okrenuti za njim, oćeš nećeš. Samo što se on baš ne okreće za starijim ženskim osobama, ipak su njemu 22, a mi sve oko 28, 29, 30... Više voli da ga mlađe gledaju. I tako, kad zna da bi mogla naići koja sedmogodišnjakinja iz škole kući, on se prošeta po stubištu. A bi' će da ga ubi ova sparina, pa se i skine. Skroz. Pa se on tako prošeta da curice gledaju što on ima. Možda ipak nisam bila fer kad mi je nekidan mala došla začuđena iz škole i rekla da je vidila na stubištu golog muškarca, a ja izletila van, vidila facu ka od majke rođenog i zvala policiju.
Evo ga već danima ne viđam, pitam se zašto. A i sestra njegova me nekako mrko gleda, vidim ja, ova me neće zvati na kavu.

... možda je svršio prerano pa je bio zbunjen... hahaha... a možda je to preuranjivanje razlog što voli male curice... one još ni ne znaju kaj je to... ;-)