SBISBA Savršenstvo Bog Istina Smisao Beskonačnost Apsolut

Ona je meni jako slatka. Ali je jako zaboravna. Pa zaboravi da je slatka i postane gorka. Tad je manje zaboravna. Sjeti se stvari koje čak ni nisam rekao. Voli primati razne darove, ali se ne voli zahvaljivati, jer nije na to navikla, reći hvala je već razgovor, a reći još neku riječ je filozofija. I ona bi meni dala nešto, ali mora biti spremna. I prođu mjeseci...A ja je podsjetim. A ona kaže da to radim namjerno samo da je gnjavim, a ne zato što to želim. Kako me dobro poznaje! Pa ja želim samo nju! Pita me zašto sve to radim... Kažem želim ti dati nešto što dosad nisi imala...Ona na svaki dar kaže da to nije tražila, ali ga ipak zadrži, iako joj ne treba... Ja pitam da uzmem to natrag, možda nekom drugom više treba... No to su pokloni, a oni se ne vraćaju, uostalom za neki je i rekla hvala, ali prođe tolko vremena da i ja zaboravim koji imam dobro pamćenje. Ima smisla za humor, kad su drugi u pitanju i kad nije crni... valjda zato što je originalna i ne voli se ponavljati... ona je crnka... Ne voli ni kad ja ponavljam što bi ja želio... Seks je bio sve bolji... u mraku...prije spavanja... ja sve više gore... ima nešto neodoljivo u ženama stidljivim na svjetlu, a strastvenim  u mraku... Ja počnem uređivati u i oko kuće, napravim gomilu stvari, mali raj za dvoje, nije da ona nije radina i uredna u 2-3 stvari po svom izboru, a ostalih 17-18 je ne zanimaju iako poslije koristi svih 20, no kad je sve gotovo ona kaže da sam ja to sve radio radi sebe... da bi sad bila više sama i da joj fali suverenitet... Protrljam uši sretan... Ona komunicira sa mnom intelektualno... Evo šanse za potpuni odnos. Slušam priče o mami, teškom djetinjstvu, problemima na poslu, glupim susjedima itd i počnem je ozbiljno doživljavati... Treba pomoći čovjeku, a pogotovo slabijem spolu u nevolji... I nađem neka rješenja... I vidim tu sam se zajebo... Jer ako to riješimo morat ćemo pričati o nečem drugom... recimo moju filozofiju. E sad to joj nikak neide, a kako smo riješili bar dio mame privremeno, nismo imali šta pričati pa smo se sve više svađali... da prođe vikend... Jako je razgovorljiva kad se svađa. Tu je vrlo kreativna i nikako da stane... Valjda zato što voli drame, i na filmu... a uživo u nastavcima... Ne voli kad ja počnem vikati, a kad joj mirno kažem ne čuje. Jako je agresivna ako je neko ometa kojim pitanjem sa strane dok radi nešto svoje. Onda bi ja malo promjenu ritma, pa je pitam: Ajd mi reci nešto lijepo... I muk...i tišina... Konačno odgovara: Neznam što hoćeš da ti kažem.... Inače voli lijepe stvari i misli za sebe da je esteta. Ali prema meni ne može na silu. Trebam čekati da joj dođe spontano... Ali njoj ne dolazi nikako... I kažem joj da je nepravedna i nekulturna i objasnim joj kako se osjećam... Ona me grubo izvrijeđa i kaže da ja uopće nemam duše, da sam robot i vojnik i da mi treba uniforma... Onda ja inzistiram da učini nešto sama i prva prema meni... Ili da radi nešto kreativno da se ispuše... Opet ne može sad nego kad se bude osjećala za to... I još kaže da sam nasilan... I ja se tome prilagodim poslije velike svađe i rastanka... I nađemo se opet... Baš sam jako tolerantan kao nikad u životu... Govorim joj često kako je volim i ne nasjedam na podozrive provokacije... Odgovaram dobrim na distancu... Neću valjda sad odustati kad sam već dotle dogurao... Sva ta bipolarnost intrigira i izaziva moje duhovne potencijale... Intimno razmišljam kako sam jako napredovao tih mjeseci u svim vidovima samokontrole... Ali tu i tamo otme mi se kontroli... kad izmisli negativnu situaciju iz sitnice... kad mi opsuje... ili pokaže prst. U međuvremenu popizdi što sam rekao da mi je bila zanimljiva priča s njezinom frendicom. I skoro me istjera iz kuće.... Kažem ajmo probat još malo pa ako se rastajemo da to na nešto liči... I obeća da će se potruditi... Novi problemi s mamom i na poslu joj otežavaju život i postaje još osjetljivija... Ona ne trpi kritiku... autoritete... ja je podsjećam na mamu... i ona mene sve više na moju... I tako jednog dana izjavi da joj je to pouka... da neće više ništa obećavati ako to ne može ispuniti...To je otkrila naknadno... Bolje niš ne raditi nego biti uhvaćen u laži...ima i u tome nešto... Čak je priznala da je pokušala s drugim da bi vratila samopouzdanje koje nema sa mnom... Ona se mene boji... zato se valjda i svađa stalno... da se riješi straha... Budi se po noći brzo na najmanji zvuk iz okoline, ali je pospana na milovanja... Nudim joj pomoć kad ima jake reakcije, kažem joj da nešto vježba...bilo što... Ona se samo zdeblja i onda se još više skriva.. Negdje u to vrijeme je još izjavila da je sve poduzela da se naša veza održi... Predložio sam da sve zaboravimo i da krenemo od početka...kao da se ne poznajemo... Prihvatila je! Otišli smo na Velebit... Nakon što se naspavala, naigrala s pesima i konjima, planinarila i udahnula puno friškog zraka, čim je ušla u auto rekla je da je zmazana šofer šajba. Pitao sam je da kaže nešto poticajno nakon toliko jakih utisaka u okruženju... i zvijezde smo gledali po noći... Planula je...i objasnila da ja to radim namjerno... uvijek bacim mamac poslije kojeg ona ne može izdržati da ne ispolji svoj "temperament"... i mi nismo jedno za drugo... Nakon dva sata svađe i jednog njezinog prsta došla su moja dva šamara na slatke obraze moje ljubljene... I njene su smeđe oči potamnjele i stopile se u noć planine i crno jutro njenih starih strahova... Konačno razrješenje! Sve je obavljeno... Ona je žrtva, a ja sam Taliban. Poslala mi je stvari po frendu. Boji se. Skoro je zvala policiju. Ne odgovara na pozive. Ni poruke. Ona je spora... ne voli stres... treba joj mir... samotnjak je... Tako sama za sebe kaže.                POUKA PRIČE: Kad netko ima usađeni negativni obrazac, mora ga negdje ispoljiti, zato budite velikodušni prema partneru, i nađite se na pravom mjestu u pravo vrijeme !! 
P.S. Tema je odabrana na zahtjev većine, bit će još......                            Zbog jezgrovitosti i zanimljivosti priče neki dijelovi su malo izmijenjeni po sadržaju i redoslijedu, ali u biti je sve tu...     

odlično...lajkammmmmm

i sve sam pročitala.-)

sheet, ošamario si ju konjino!

nikad u životu nisam udario ženu, niti sam mislio da hoću, a vjerojatnost je vrlo mala da se ponovo poklopi takva konstelacija osoba i situacija koje dovode do ovakvog raspleta...još sam ponudio svoj obraz poslije u nadi da će u zadnjim trenucima izbaciti iz sebe taj obrazac pa smo kvit, ali pobjegla je s mjesta nesreće s mojim autom i svim mojim stvarima...ujutro sam je nakon dugog pregovaranja otpeljao na autobusnu u Otočac jer je htjela "što prije kući"

cini mi se kao dva svijeta svatko na svojoj frekvenciji bivanja a opet s druge strane - i + se privlace

otrcano ali za mene prvi put (često taj prvi put u zadnje vrijeme) pozdrav pametnoj plavuši (i pristojnoj i sa osjećajem mjere)...nasuprot osobi koja nosi ime slavnog jazzera čarobnih prstića, ali njezini nekontrolirano lete

samoživo i neotesano neko stvorenje a?..ne kužim kak si uspel zgubit živce..pa samo je razmaženo derište u pitanju..a onda se ne gube živci..phhh

nije baš tak jednostavno...samoživo i neotesano da...ali imala je relativno težak život i nije razmažena...nego jako apsorbirana u sebe, i puna kontradikcija, u dosta trenutaka slatka i šarmantna, bez ikakve sredine i samokontrole, iskusna a ipak nagla i jaaako subjektivna...

a sam si si mogao opaliti samar, ako ona nije htjela.

ima dubljih šamara od ovog vidljivog, a njih sam primao stoički, nadajući se da će ljubav pobijediti... to je gorka pilula: ALL YOU NEED IS LOVE (but it's not enough)

pozdrav i tebi plavitigre u svemu treba imati osjecaj mjere jer se u zivotu sve vraca i na kraju placa

eee tigre..po nicku imaš dovoljno godina..da kužiš da to ne ide tak..al lijepo kaj još vjeruješ...

znala sam da ti to možeš..jedino mi žo kaj nisam bila tu...noćas! dok si to pisao...dok su se još slova sušila. i priča je nenadjebivo dobro napisana. nastranu to što je jebena. i odživljena. no, razrječenje je tu...priča ima kraj. opet neki novi početak!