Mirisi, zlato i tamjan....

...... a ako griješim, neka. Neke stvari ne valja držat u sebi..
Ovo nije blog ( volio bih da je pismo ) isprike mada osjećam potrebu za tim( dva puta te uvukao u film), nije ni blog nužde, već blog izbora - volje, jer volim komunicirati, posebno sa tobom i smatram necivilizacijskim- miscommunication i loše odnose. a ništa lakše nego upasti u krug loše komunikacije, posebno uz malo salate od emocija ( kažem salate, jer se miješaju razne ).
A svi ljudi proživljavaju isti spektar emocija i često se muče sa borbom kontradiktornih.
 
Tako da oni za koje mislimo da su jaki, nipošto nisu samo to, oni za koje mislimo da su drski nisu samo to, oni za koje mislimo da su hrabri, nisu samo to- svi su i jedno i drugo.
Samo je pitanje izbora ( i samo izbora ) da li ćemo bit zadovoljni ili nezadovoljni , sretni ili nesretni , drski ili pitomi, jaki ili slabi, a ti su izbori velikim dijelom i nesvjesni i datiraju daleko daleko unatrag u našem životu.
 
Odjeci Tebe u Meni su još svježi i trudit ću se ih sačuvat takvima. Jer dugo dugo nitko nije dopro do mene toliko duboko i porušio sve firewall-ove.
Ono u čemu smo slični ( ili mi se tako čini) je dinamičnost, komunikativnost i veliki užitak u igri... koja je neobično važna  i ne treba je se odreći, dapače. To ne znači da je ona nespojiva sa toplom i osjećajnom jezgrom igrača.
Naš je odnos započeo na temelju nekih pretpostavki. Jedne su bile tvoje, a dr moje- one u mnogočemu uključuju naša ranija i prošla iskustva, kojih je broj nebitan, samo saldo i naš stav prozašao iz njega. U trenutku sraza situacija se mijenja. neke se pretpostavke brišu, neke se nove postavljaju. Ukrštaju se ranije i nove slike , daju se plusevi i minusi, ocjenjuje se i donosi se odluka.
Ja učim izbrisat sve te nečistoće i uočiti bitno. To je bilo teško u našem slučaju, jer je sve bilo u brzini, ograničeno svime i svačim u emocionalnoj nabijenoj situaciji.
Riječi su samo vrh sante leda naših misli, osjećaja i doživljaja....
 
 
Odluka? Donio sam je one večeri kada si onako drsko i bahato odreagirala na jedan moj pekmezasti sms, mada je on sam ocrtavao stanje moje duše koje si dovela do njanjastog stadija u kojem  već jako dugo nije bila. A bio sam i malo  natopljen endomorfinima u priglupom stanju opijenosti na svadbi i sreće možda i prividne oko sebe........
čak sam bio i protumačio da to briješ kao neki svoj stil, šta nebi bilo ni prvi puta al ta drskost na dulje staze je kontraproduktivna. I ponovila se kao i prilikom prve naše komunikacije...pa mi se čini da ti je to zaista stil... Moram priznati da mi je to ostalo enigma i do danas. Na stranu to što smo  sličnog moralnog, ili ako hoćeš, duhovnog principa i što te danas doživljavam bliskom na neki drugi način, još uvijek sam nesiguran u svoju stabilnost  i znam da si me sposobna smekšati nekom spontanom rečenicom . Obrazac razmišljanja ostao je isti- "Ipak ima dušu!" A takav tijek misli razvija potrebu za tvojim društvom. Što si  trenutno ne mogu priuštiti.Kažu neki da je najljepši dio- iščekivanje. Ne znam samo što iščekujem pa ne mogu govoriti ni o nekoj ljepoti u tome.
 Pišem potpuno opušteno , bez intencija o dojmu ili ne-dojmu(dovoljno godina da me takve stvari više ne brinu).
Ležim na ljuljački na terasi .
Volim sa terase gledati nebo-kako nema puno svijetla zvijezde su vidljive, i dok ih tako duže gledam, postajem svjestan nebitnosti i prolaznosti trenutka. Naš vlastiti ego nas jako ograničava.Kad bi ga mogli odbaciti,život bi bio jednostavan.
I dosadan,rekli bi zlobnici. I polako radim na tome da više ne budem oblak, nego nebo kojim oni plove.:-))
 
 
 http://www.youtube.com/watch?v=R49Qn61D7g8
 
 
 

..i bit ćeš...sigurno..Nebo plavije od drugih

uf!

Kada te žena ostavi - ZABORAVI JE! Nema ljekovitijeg i efikasnijeg načina za bezbolnijim produžetkom. Ili, stante pede nađi drugu! That's it.

mislim da poana nije u "biti ostavljen", možda i griješim.

uživaj opušteno,tvoja osobnost je bogatstvo......a jedan ne-drski oblak,naći će sasvim ugodnu luku u tvojem nebu ;)....glavu gore i uživaj u divnoj pjesmi ;)

"Ipak ima dušu!" upravo to sam o tebi pomislila čitajući ove postove sa prikladnim začinom na kraju.I čestitam što si je uspio sačuvati :)

koliko sam puta poželjela da dobijem neko takvo slično pismo...kao da nismo iz sebe ispraznili sve što smo htjeli reći, pokazati, napraviti. neizrečeno, a osjećano počinje gušiti kao suvišna stvar na polici. gledamo je svakog dana, vidimo da je prašnjava, prljava, nekorisna, a ipak je uporno držimo na vidiku. nekorisnost u ovom slučaju podrazumijeva pritiskajuću tromu bol, koju ne možemo izraziti riječima, jer ih nismo izgovorili kad je bio trenutak

prvi tekst pročitan u rano jutro........iskren i lijep u svojoj jednostavnosti.....čuvaj dušu....i ne plaši se......♥

http://www.youtube.com/watch?v=zTcu7MCtuTs