crtice s ulice
i tako, putujem ja jutros na posao.kišica rominja, narod usporen i uspavan. sve nešto cmrnjkaju, šmrckaju.juriš kupit pokaz, nema smisla da me vako staru prozivaju po tramvaju kojekakvi hajvani. i trk u tramvaj. čeko samo mene.tako mišljah.ma moš mislit..a ono, tramvajac torbicu pod rukicu, zatvori vrata svoje bajtice i ode u drugi tramvaj!!! ostadosmo , blago rečeno, zatečeni. a čovjek je bio..uh, ono..od one vrste kad veliš "bacit ću se pod tramvaj(ca) pomisliš doslovno...rijetko viđen primjerak..zgođušan, uredan...ma eto, na sliku i priliku. i tako, sjedimo mi u tramvaju (neki, jelte) i čekamo da nam se smiluju i krenu konačno. i eto njega natrag. bez torbice. to valjda bila primoredaja nekijeh stvari, no to nije bitno. i krenusmo. ajme majko..a tramvaj,stari đaković, nemore bit sporiji nego je..cvili, plače, zavija, drmusa...za popizdit. nikad kraja putovanju. a tramvajac...jedina utjeha,al ne pristaje mu model :(...uh...više bi mu paso onaj neki čeh, ili bar onaj švabo....al najviše onaj spickani končarov novi...sedamnaestica..joj, kakav bi to bio par......trebalo bi poradit na uparivanju (tramvaja i vozača, jelte, da ne pomislite koješta drugo).
01.12.2004. u 20:03 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar
Trenutno nema niti jednog komentara