Beskrajna balada

- ... ali, neće funkcionirati ...
.  .  .
- Objasni mi zašto.
- Neće. Nisam bio dobar prema ljudima. Nisam tebi bio dobar. Ne možeš obrisati prošlost. Previše znaš o meni.
- Ne zanima me prošlost. Ni budućnost. Imamo samo sada.
- Da, ali sjetit ćeš se. Polako će iz magle izvirivati sjećanja, jedno po jedno. Što sam radio. Kakav sam bio ... ne kakav sam sad. Poželjet ćeš da se promijenim. Poželjet ćeš me ovakvog ...
.  .  .
- Rekla sam da te volim. Ti meni to nisi rekao.
.  .  .
- Zato što nemamo budućnost. Ne mogu se mijenjati.
- Ti si ... ti si najnevjerovatniji muškarac kojeg sam ikad srela. I ne želim da se mijenjaš. Ikada. I ti to znaš ...
.  .  .
- Ne, ne znam. Ili, znam isto koliko i ti znaš ono što nisam rekao.
- I ne moraš reći. Ali, osim ako sad ne prekidaš sa mnom, krenula bih kući.
.  .  .
- Volim te.
.  .  .
 
Jesam li čula tu zadnju rečenicu, iza leđa izgovorenu kroz gotovo posve zatvorena vrata? Jesam li je izmislila? Odsanjala? Jesmo li mi još uvijek OK? Ne znam i više nisam sigurna želim li uopće znati. Nitko, ama baš nitko ne smatra da si ti za mene dobra ideja i sigurna sam da anketu provedemo na tvojoj strani, da ni ja nemam nikakve šanse da me prihvate.
A, prihvaćamo li mi jedno drugo?
 

jeli opet ričard...jeben mu anglosaxonsku seku..

ma taj Richard, glumac nad glumcima...a ti slijepa od ljubavi.

čim ti frajer počne filozofirati, ovo je sve super i ti si super ali ja nisam dobar ili dovoljno dobar za tebe, piši kući propalo. ne voli te i šlus.

tako je...noga!

tako je... odjeb je lansiran...:-))