Lovačke priče jedne šempje Mice - vaginini monolozi

Sama sam doma u zadnje vrijeme sve češće i češće. I paše mi. Imam mir. Sve prostorije su mi na raspolaganju. Ako mi se hoda gola, hodam gola ako mi se hoda u gaćama, hodam u gaćama.. Ako mi se sluša glasna muzika, pojačam, itd.

Ima neke prednosti. Ali opet i nedostatke. Baš kao što je nama ženama u krvi da smo brbljave i da bi stalno nekaj prepričavala, analizirale, komentirale.. Tako i ja.. A, nemam sa kim.

I sjetim se Iskrice. Zadnji put sam se logirala prije jedno pet dana. Skuhala sam si cappuccino, sjela, laptop stavila na krilo, upalila Antenu i sad ću ja tipkati, skratiti si vrijeme, netko će mi doći na Log ili ću ja kod nekoga komentirati, ali.....

U zadnje vrijeme o bilo kojoj temi da pišem - na Log mi se nahrle pacijenti. Koji me ubiju u pojam. Prije bi se toliko nanervirala, a sada... Sada samo odem na - logout -. I izgubim volju da uopće nađem neki zapis di bi mogla nekaj napisati u miru i skratiti si vrijeme.

No, fali mi. Iskreno. Nisam više ovisnica o Iskrici kao u samim početcima. Ne moram svaki dan pogledati kaj ima. Što se poruka tiče i po nekoliko dana ih ne dobijem, a ako i dobijem obično su to reklame nekakve.

Ali.. Ujutro sam imala običaj sjesti i već sam znala koji nickovi će mi doći i komentirati i znalo je biti svega ali to je nekako bio moj ritual.

Mojih 5 minuta mira i tišine, mozak na paši i stavljanje reale na stand by..

Masu vas je promjenilo nickove pa ne znam tko je tko. Masu ljudi je i otišlo sa Iskrice.

Nemam sa kime chatati, tipkati.. A, ide zimsko doba. :p Šmrc.

Btw nisam mogla vjerovati ali prošlo je 6 godina kako sam ja na Iskrici. Ups. :)

Kod mene ista situacija, jedino bas ne hodam gola, 'ladno pomalo

dođe to s vremenom (čitaj: godinama iskričarenja). i da te utješim, ni ja ne znam tko je tko i više se ni ne trudim pohvatati. samo znam da mi ponekad fali ona naivnost koju sam imala u početku, ali sve opet ima svoje prednosti ;-)

:)) kamin grije ko lud .. evo me i sad u kratkim hlačama, majci na tanke naramenice i super.. ne volim biti zabundana..

da bi mogla pohvatati tko je tko .. morala bi tu biti 24h i još na PVT tipkati sa ljudima.. a, niti mi se da niti imam želudca.... uvijek sam zadnja saznavala ko je ko... eto.. to je ta početna naivnost koja kod mene se nastavlja i nakon 6 godina.. al baš me briga :)

Kako bih ja voljela biti sama doma... bar nekoliko dana... ali uz troje (odrasle) djece, psa... nema šanse. I još dođu prijatelji, njihovi, moji...i onda je jedini izlaz bijeg na selo....

kaj sam ja jedini lik s uvijek istim nickom???

vidiš.. trenutno mi paše biti samoj... ali ne volim vikende... vikendima kad sam sama dođe mi da vrištim.. već u petak navečer mi se smuci.. i onda se potuzim ili frendici ili svom .. jebaču :) pa mi kazu.. ''ajoj kaj bi ja dal da mogu biti sam doma za vikend u miru''.... pih :p nikad zadovoljni

ima nas više takvih, a i sebe tu ubrajam...ali olakšanje je kad nestanu očekivanja da nešto moraš, prihvatiš priču i zezanciju ako je ima i ako si raspoložena,ako ne, odeš pa se vratiš...

istina.. no, stvar je u tome da svaki put kad sam dosla.. naisla bi na pacijente... i onda sam se posptepeno ohladila totalno od iskrice.. ali kao što sam i pisala u tekstu... svako jutro (manje,vise) bi dosla za komp i znala bi vec koji ljudi ce doci.. i to je tako bilo duze vremena... kao da bi se svi skupa dogovorili idemo na kavu u toliko i tolko... ali jednostavno je to nestalo... nije mi falilo... ali eto... danas me uhvatila sjeta...

u danima nakon rastave bilo je najvažnije imati organiziran vikend... dobro se sjećam onog paralizirajućeg straha da ne budem sama...

pokušala sam napisati blog o blogu, ali sam odustala. jer jednostavnije mi je pomaknuti se, nego nešto promijeniti. ali da mi fali zeke, fali. i jutarnja šihta se uozbiljila.

debeljuco... bas si mislim... stvar je u organizaciji... imam si kaj natovariti da radim ili da nekud odem.. ali.. nemam pojma i ne znam si objasniti zakaj me pucaju vikendi toliko... ljudi se zgražaju kad kažem da obožavam ponedjeljak... ali fkt zivnem ponedjeljkom kao da mi je netko dao injekciju adrenalina

meija.. ma, ne moš tu ništ mjenjati... čudim se kak mi netko već nije uletio sa nekakvim komentarom negativnim... kuzis? .. jednostavno ovdje vladaju ''neki drugi klinci''... e, sad... ili prihvatiti, prilagoditi se ili napustiti.. ja sam napustila... meni se ne stavljaju slike.. ne svađa... ne trosi mi se energija na negativno.. prije sam se znala smijati na glas dok bi bila za iskricom... ma... sve ošlo u kurac :))))) i reala i virtuala :)

micka, čim imaš izbor i svjesno ga koristiš, u prednosti si...pa i otići logout kad ti dopi*di ekipa :)

baš tako... no, nemrem, a da se ne čudim ljudima koji su tu u svako doba dana ili noci.... pitala bi ih... kaj njih tu drzi?

a možda voliš ponedjeljke jer obožavaš svoje radno mjesto :)))

nažalost moj posao i struka ne pitaju jel ponedjeljak ili subota.. :) moram ići, tipkamo se drugi put.... pozz

ma bit će sve ok...uhvatim samu sebe kad pogriješim i od nekog drugog očekujem da me zabavi ili bilo što slično, ali se brzo priberem...budi zadovoljna sobom i svojim izborom, ovo je samo privremena faza...

pozdrav i tebi, lijepo se provedi... kroz produženi vikend

ajde Mico ne kukaj ,

neki dan sam čitala blogove starih blogera, deVilla, tantralovera, kolajah, the Kinga.. i baš sam guštala:)

http://www.youtube.com/watch?v=VSmW-LTI1zE

Ni ja nisam promijenila nick, setam po kuci kako me volja, bar u jutarnjim satima, isti redoslijed iskricarenja i da, isti brooj godina ovdje :))

coprnica roza :-*

bas ste cool,cure,pozz