Postovi pisani u pijanstvu

Otkad znam za sebe, ne volim ni mater ni ćaću. Dođu kasno s posla, pretprpani vrećicama i već s vrata pitaju babu - kakva je bila.

A baba (spremno) i nakostrušeno - Nije insan, nego gotov đava.

Onda moram kleknuti ispred otomana, s glavom dolje, a mater šibom fijuče dok se ne rasplače.

Poslije toga večera (obavezno ubacim dlaku u juhu) pa ta moja čudna mater ode od stola i pravi mi palaćinke. To volim.

Navečer se, kad baba zahrče i stavi gaće ispod jastuka, uvučem ćaći i materi u sobu. Škaklju me, ljube i pitaju - Hoćeš sutra biti dobra.

Oću, oću (Čim se baba okrene, ubacit ću joj u vrčinu petarde što mi je stric donio i z Zagreba).

Strica sam voljela, moj striko. kad bi on došao, šiba je u kredenci mirovala, a ja ludovala. Bio je najveći čovjek na svijetu. Nosio me na vratu, a rođaka za ruku i kroz selo. Mogla sam dotaknuti jablane i oblake. Nekad bi mi se zamantalo pa bih mu se popišala za vrat. Prijetio je da me više neće voditi nikud, ali već sutra-na vrat pa u prodavaonicu kod Zlate. - Dici bombona, a meni pičke. Zlata je samo gledala u pod i smijala se.

Onda je mater umrla. Bilo je puno ljudi. Svi su plakali. I baba i ćaća. A meni je bilo drago. Jer je došao stric. Cili dan smo slagali kocke koje mi je donio. Sve dok svi ti tuđi ljudi nisu otišli ća.

Poslije su me manje mlatili. Ne sjećam se točno. Kao da sam spavala. Dok ćaća nije jednom doveo neku veliku, žutu ženu. A ona svoju bilu mačku. Imale su iste oči. Zelene i svijetleće. Baba se mrštila i vikala da mačketinu ostavi isprid kuće nek lovi miševe. A ćaća se samo smijao, nekako čudno. Žuta mi je pružila lutku. Crvenih usana i mačjih očiju. Isti tren sam joj nacrtala brkove i izvadila oko.

Jednom je baba otišla doktoru, a ja sam ostala sa Žutom. Krmeljava i s naopako obuvenim cipelama sam pitala da mi udrobi kruva i mlika. Izbacila me vani - Krmačo debela, sve si požderala. Mliko je za mace. A ti si kurvetina ko i mater.

Malo sam čekala pa se ušuljala. Žuta je spavala isprid televizora.

Dođi maco, dođi. Stavila sam je u pećnicu, dodala drva i otišla se igrati u selo.

Kad sam se te večeri vratila kući, baba je molila i plakala, a Žuta je nepomično stajala isprid kutije od cipela u kojoj je ležala, sada, sasvim crna mačka. Samo me ćaća pogledao ispod oka i rekao da ja i on idemo na more. Sami.

U autobusu sam između zalogaja piletine koju je baba ispekla stalno zapitkivala - Kad će more, kad će more. Ćaća je gledao kroz prozor i govorio-još samo malo.

Nikad nisam vidila more.

Doveo me među puno kućica ograđenih žicom i s puno dice. Bilo mi je malo čudno. Pa otkud nama pare za more. Dok sam se okrenula, nestao je.

Tu su nas tukli svaki dan. Remenom. Ujutro, u podne, navečer.

Ipak, najviše sam mrzila tuširanje. Odgajateljica, Živka, tjerala nas da čekamo red na tuširanje samo s ručnikom i sapunom. Nisam se htjela kupati gola, imala sam skoro već 10 godina. Velike cure su se hihotale i pokazivale sise. Tukla me pod tušem i bacala moju odjeću. Mokra i crvena od udaraca puzala sam potrbuške do sobe. Kao pas. Još malo, još malo do piđame, onda ću se obući i skriti u mrak, pod deku. Za mnom je dugim hodnikom odjekivao smijeh i zvuk pljuvanja po pločicama. Tada sam prvi put poželjela da se mater vrati. Da je nedilja i da me kupa dok se svađam s njom i otimam. Da me kupa u mašteli, zaključanu u kuhinji i sa zastrtim pendžerima da me niko iz sela ne vidi.

Ujutro sam svima koji su mi se smijali razbila glavu kamenom. I napisala na svim kućicama da se Živka jebe s milicionerom Čedom koji čuva ulaz na ogradi. Onda je ona plakala kad ju je muž išamarao pred svima.

Rekla sam ćaći što je bilo. Vratio se drugi dan po mene. Došla je i baba. Stric je bio u zatvoru. Baba me ljubila i plakala. Već je padao mrak kad smo išli kući, a ja sam znala da će odsada sve biti bolje. U džepu sam stiskala upaljač, sjajan kao mjesec.

ti si bolesna ... ne malo ,.....

zar nisi mogao smisliti sam svoju tužnu priču drmax

jel i baba pušila ili ..???

a di je žuta?