Umorni Bukovsky

Ja sam jedna umorna, sebična , kapriciozna osoba koja još misli da če uhvatiti svoju najveću ribu. I svaki dan izlazim na pučinu u starom, poderanom čamcu koji propušta vodu i svako večer se vraćam sve kasnije, i sve umrniji, bez te svoje velike ribe. Sve sate potrošim na izbacivanje vode iz čamaca i ne pomislim na ribu, na ulov.
Možete li mi pomoći da bar izbacivate vodu iz čamca? Ne možete, jer izbacujete svoju vodu iz svog oštećenog čamca.
A pogledajte malo bolje; voda je sve prljavija, sve mutnija, sve hladnija....
Kad bih se bar znao zavezati i ostati na obali !

Neka netko potopi čamac kad se vidi da nemam znanja!

brod mora ploviti pod nečijom zastavom

nek ti duša ne sazrije,da što duže mogu čitati tvoje priče....a čamac..hmmm,sve su moje potonule lađe..

Ile, lijep prizor! Iznad mene vijori se zasatva, a ja pogrbljen bacam vodu van i plašim ribe. Starac i more.

Nisu ti sve lađe potonule, Glog, ne gledaš dobro.....Ako i da jesu! Pa što?! Ostani na obali!

pa to ti kažem,ostani i ti na obali....

Kao da sipaš u ono bure bez dna. Teškom mukom otvorim jedan vrata...a ono ludnica od vrata preda mnom!

Glo!
A ta moja riba?

Tko se zadovlji manjom ribom, ne treba bušnim čamcem na pučinu....ali ti trazis kapitace, dragi Medo! Ali sa bušnim čamcem nemoj odlaziti od obale... znas kako kažu, Hvali vodu , drž se kopna...(obale) i malih ribica....
Pa, voda je mutna i prljava pa i hladna, zato veži čamac i ribari tako, da ne ugoržavaš sebe...i da ne ostaneš gladan....Nisam ti pomogla u izbacibanju vode, jer ne stignem ni svog camca prazniti....ali sam ti zato dala savjet, kako bi ti bilo lakse ....ponekad mora nesto ostati i pusta zelja....

a dok god u nam ima i zrno neke radoznalosti ,isplovit čemo sa barkom i prihvatit rizuk da će nas možda potoit,a možda uspijemo ,izbacit more iz barke,,ako ostanemo na obali nećemo znat ,da li smo bas taj dan propustili veliku ribu i pitat se,,,ja isplovim svaki dan pa šta bude

kreni u lov na najvrijedniju ribu. a sustav vrednovanja neka bude tvoj i ničiji tuđi. možda....a voda svjedno jel mutna il bistra ako je u njoj ta tvoja ribica. joooj kak je život lep. ja bum se raspuknula od veseljčeka i srečice. bum te odma kušnula od dragosti i radosti.hehehe - nisi se stigao izmaknut. priznaj. heeej - al nemoj ribičku potom na gradele....

ps ma jok, nisam psihotična nit euforična. mom prijatelju je danas ročkas i sunčan je dan i ja sam presretna što se rodio i što u mom životu već tako dugo postoji...eto, zato je život lijep, a danas i posebno vesel iako ga ni vidjela ne budem, znam, znam, znam - on postoji žif, prekrasan i zdraf.

Vje Verica!
Život je tako jednistven i lijep, radostan i jedostavan u tvojim riječima....kao bonaca, tišina na moru u prve noćne sate. I čamac miruje. Hvala Gle, i voda je odmah bistrija!