Priča o sanjalici i lopopovu - 3
3
Taj lopopov je ustvari bio obični lupež s davno izlječenom govornom manom ponavljanja srednjeg sloga, zapravo gadna, iako oku prilično ugodna psina što je krala srca naivnih djevojaka i loptala se njima ne pazeći da li će koje usput slomiti. Lagao je prosjeku tristoosamdesetpet puta dnevno, ma lagao je i kad bi „dobar dan“ rekao, jer tome kojega bi sreo dan posve sigurno nije ništa dobro obećavao. Dobrota i poštenje kod njega su bili posve sićušni i dobro sakriveni negdje na dnu srca.
Sad ćete se pitati zašto se uopće bavim takvim gnjusnim likom (a isto bi mogli ponekad pitati i same sebe, jel' da?) ... što mogu kad su sanjalice (one iz prošlog nastavka) magneti za takve tipčine, a i ova priča želi biti posve nepristrano ispričana.
*
01.12.2010. u 22:01 | Editirano: 01.12.2010. u 23:13 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar