hm

-diži se, ovo moraš vidjeti!- probudio me je glas kolege iz strojarnice uz lupanje po vratima kabine.
-evo, evo.. dođem.- odgovorio sam trljajući bolno rame.
čudni neki snovi, pomislih. i čudne žene u njima. zariju zubiće u rame, omotaju se oko mene i zaspu..
ali, odkud mi ti ožiljci na ramenu?
nije se mogao sada time baviti,. požurio je na palubu, vidjeti što se događa, tako rano ujutro...
brod je bio privezan u jednoj od hunadaievih tvornica,
na velikoj čistini ispred, nekoliko tisuća ljudi je radilo jutarnju tjelovježbu
bili su to zaposlenici tvornice. iz razglasa je treštala muzika, oni svi sinhronizirani, razgibavaju tijelo prije radnog dana.
prizor je to bio poput sleta za doček neog državnika, kakve je u djetinjstvu gledao
...
......
izašao je u grad, s dvojicom mlađih kolega, šetao centrom, grad sasvim drugačiji od europskih...bio je to pravi daleki istok
što reći o tim ljudima?
rasizmu koji ga je nemilo iznenadio..
otprilike jedna trećina lokala im je bila zabranjena za ulaz
pred nekima od njih stajali su čuvari ulaza, i već iz daleka, kad bi ih ugledali, spojili bi ruke u znak križa, i glasno uzvikivali:
-no vajt!!!! NO VAJT!!! !!! - (ne bijelcima! op.a.)
ok, svakom njegovo, nek se twirlaju...ionako ne želi biti gdje nije dobrodošao..
bilo je i mjesta od kud ih nisu tjerali.. ići će tamo
pogled su mu privukle neke djevojke, na terasi zgrade na drugom katu , .koje su se hihoćući gurale, upirale prstom u njih i mahale im
zaustavio je svoje društvo, i rekao:-dečki, ajmo gore! vidjet kaj se događa..-
ispostailo se da je riječ o frizerskom salonu, moderno uređenom...
kako se twirl sam šišao, mašinicom na nulu, nije mogao dati da mu se napravi trajna, ili nešto..
a, da bi opravdali svoj boravak među veselim djevojkama, izabrali su najmlađeg, kao dragovoljca za šišanje
bio je twirl mlad tada, ali te cure su mu se, kad ih je bolje pogledao, ipak činile još kao djevojčice
sve osim jedne
koja je na lošem engleskom objasnila da je vlasnica salona
i da je desetak godina starija od twirla, iako njenu je to bilo teško povjerovati, jer, mada je izgledala punoljetno, nije mogao zamisliti da ima duplo više godina nego što izgleda,.. no, dobro
dok su čekali i čavrljali, dođe neki curičak, i pita ih : - kofi?.. te? (kavu? ..čaj?)
-jes, kofi! pliz..- odgovorili su, kimajući potvrdno glavama...
ode curičak... i više se ne pojavi (no kofi, no te)
kad je šišanje bilo gtovo, digli su se da krenu dalje..
no, vlasica salona je gledala twirla, kao nekog kog ne može samo tako pustiti da nestane, pa su se dogovorili da će se poslijepodne, kad ona završi, naći na piću.. u 5.
došao twirl u 5. salon je bio zatvoren,..vlasnice nema...
čekao, i niš.. nema je...
sutradan, odlučili žrtvovat drugog kolegu, za šišanje i uputili se u salon
i ponovo, lijepo ih dočekali, žrtvu uzeli šišati
ponovo dođe onaj nestali curičak od jučer, i upita ih:
-kofi?.. te? (kavu? ..čaj?)
-jes, kofi! pliz..- odgovorili su i taj put, kimajući potvrdno glavama...
curičak ijopet nestane, i više se ne pojavi (no kofi, no te)
došao red na twirla da razjasni sa vlasnicom jučerašnji nesastanak..
i upita je:
-jučer smo se dogovorili naći, ovdje, poslije posla, u 5 ?
-da, da,- veselo će ona
-došao sam u 5 i tebe nije bilo..-zbunjeno nastavi twirl...
-da, da, - potvrđuje ona, rastapajući se..
-da, da!!

tad mi sine.
pa, ona niti kovitlac ne kuži o čemu ja pričam, uopće ne razumije engleski.. ..


(izvor: twirloverova putovanja)