LET ME SHOW YOU THE WORLD

(ko se boji vuka još, nek slobodno odahne...divljač je izostavljena u priči, akoli se oglasi kroz komentare, autor ne snosi nikakvu odgovornost za posledice po čitatelje istih.. )



"- Trebala bi unovčiti taj osmeh od milion dolara.

- Više će vredeti ako ga poklonim onom psu.

- Kom psu?

- Onom andaluzijskom, sa južnim vetrom u očima.

- Ma kakvi, obična seoska džukela.

- Ne, samo prolazi kroz krizu identiteta.

- Ko što rekoh, prava džukela.

- Zašto to misliš?

- Pa, zar ne vidiš kako ponizno maše repom dok mu bacaju mrvice sa kariranog stolnjaka? (doduše lepo dekorisanog, ali ipak su to samo obične mrve)

- To je zato što još uvek ne zna za bolje.

- Ne, to je zato što ne želi bolje.

- Želi, samo se boji.

- Ma nemoj. A čega se to boji?

- Da vidi, čuje i oseti.

- Ma jel? A šta to?

- Intrigantni ples andaluzijskih žena,rezak zvuk kastanjeta i zavodljiv miris slobode.

- Aha. A kako ga misliš osloboditi straha koji ga opseda čitav pseći vek?

- Pokloniću mu osmeh.

- Kao da će ga uopšte i primetiti.

- Itekako hoće.

- E, sad već počinje da me nervira ta tvoja naivnost. Uostalom, kako si tako sigurna da će taj facijalni grč dotaći dušu jednog avlijanera?

- Iz jednog jedinog razloga.

- ????

- Ne može se kupiti ni za milion dolara. "

veži džukelu

istina , osmijeh cini cuda , a nista ne kosta :)

Ljepo te je opet pročitati :-)