Umorni Bukovsky

"Istina je da ogovoranje služi egu i zato jer nam je naš ego nedostatan, insuficijentan, ( slab, nepotpun, nedovoljan ) pa promatranje tuđih boli i nedostataka odmiče pogled od svojih, naših, koji nas stvarno bole.
I dok se god bavimo drugima znači da nas nešto jako i neizdrživo smeta kod nas samih.
Jedino što time niti pomažemo drugima, niti sebi.
Odmičemo snagu libida od onoga koga stvarno možemo i trebamo mijenjati i rasipamo ga u pisma, isprazne
kronike, izmišljen kritike, obične laži.
Da se razumijemo, sve je to normalno i apsolutno ništa bolesno (ukoliko uspijevamo koliko toliko normalno živjeti) te nas vjerovatno spašava od nečega lošijeg i opasnijeg.
Istodobno nam ne stvara novu vrijednost, nije kreativno niti proaktivno već samo reaktivno na jednoj
temeljnoj, primitivnoj razini samozacijeljenja.
Dok pišemo o drugima smo ružne i nepotrebne seoske tračare i to one od najgore vrste:
zavidne, nesretne, mrzovoljne, ljutite, uništavalačke, samodopadne, jezičave....
Kad pišemo o sebi, postajemo pjesnik od čijih stihova zatitra srce drugih ljudi i oni se prepoznavaju u našim riječima, našim snovima, našim stihovima, našoj mašti i time dobiju blagoslov od stvarnosti.
I dobiju svu svoju opravdanost."

Poslovica kaže: "Što ne valja s početka , s vremenom se ne popravlja."

Potpuno je iluzorno očekivati da će se neki likovi na našim stranicama promijeniti.
( naravno, niti ja! )
Mi smo to od samog početka i da kraja. Do kraja Iskrica, ili nečeg trećeg.

I ovaj tekst nije o njima. Ovaj tekst najviše govori o meni. On je zbroj nekakvih mojih simpatija i nesimpatija, fotokopija mojih želja i mog smisla u svim mojim pisanjima, onim napisanim do sada, i onim što ću napisati.

Za ljubav znamo što je.
Ljubav je ljubav, sama po sebi je takva.
Naša je samo jedna inačica, jedna nijansa koju smo uzeli iz obilja stvorenih i koju smo imenovali.
Uvijek se nadamo da smo postupili najbolje, a to nije tako.
Odlučivalo je srce, a ne razum.
Razum će biti krivac.

bok, medo. opet ću napisati recenziju pod naslovom medo ima odličan blog ali sad ne stignem. :)

Bože mili , kud sam zašo.?
Noć me stigla između....

ne vidi se zvijezdam' traga. :)

Zvijezdo, nemoj govoriti da ne stigneš. Vrijeme je izmišljena dimenzija da bi opravdali niz svojih neaktivnosti.

...i svud go noge gaze.

vrijeme je dimenzija prostora.. ako jesi, onda i traješ. :)

Trajem, u odnosu na čega?

nebitno, traješ u odnosu na druga trajanja. s čim ćeš se usporediti, s mušicom, kamenom ili svemirom..ako se odredimo oko etalona, svejedno je s čim se uspoređuješ.

Svaka usporedba s drugim trajanjem daje drugačiji rezultat, i nijedan nije točan. Usporedba bi trebala biti s nečim što je ,a ne s nečim što traje. Ovako uspoređivati jedno trajanje s drugim, potvrđuje činjenicu da je vrijeme nebitno, a ako je nebitno, onda može i ne postojati. Tu bi temu mogli pažljivije rasčlaniti.

ok, medo. (iako, trajanje jedino i ima smisla ako ga uspoređuješ s drugim trajanjem) ..ali, sad zaista nemam više vremena. :)
možda neku noć, kad oboje nećemo moći spavati...)

Spojit ću tri uzastopna naslova:

Svi smo mi drkas
a što je to simpatija
šteta što smrdi

Čista poezija!

Obično ne podnosimo druge koji su odraz nas samih, ono što nam smeta kod nas primijetimo i napumpamo kod drugih.
Naravno, ja ne podnosim nikog, jer ljudsko stanje i misli su put u pakao ... trebamo postati životinje :)

GC Prvi, to si rekao tako zastrašujuće: trebamo postati životinje! Što tu ima tako ružno. Postanimo životinje. Ja bih uz medudebelog htio biti i šepava lisica iz priče o njoj i tigru....

A da kompomisi su minimum koji mozemo ocekivat - tak sam nesto cito negdje..I imat sto vise opcija u zivotu.

Ništa ružno, medo (ima i smiješak) ...

Teško ga je ,ovih dana, uočiti. Osmijeh!

Teško ga je ,ovih dana, uočiti. Osmijeh! Smiješak.

Ja sam ljubavna sirotinja, al' svejedno neću da ispadnem životinja.

..i ne umem da trajem.

Tvoj bog kaosa će da te nauči da umeš da traješ, da umeš da postaneš deo kosmosa : večni deo kosmosa!

( nikad nisam u prilici biti live na zapisu :(

još uvijek vjerujem da nam se sve vraća, ne nužno istovremeno. i da se istovrsne energije privlače. dobro na dobro ide. i obrnuto. svakom od nas, po osobnom izboru, lijeva ili desna strana.

lakše je biti negativan. otvara više mogućnosti za takvu vrstu kreativnosti. kao da ima više lica.
dobro samo jedno, svima prepoznatljivo. kao i ljubav koju spominješ :)

Medo, ja uzimam, a ništa ne dajem.