Dati dio sebe...

Dugo me nije bilo dragi moji.Jedno neobično nevrijeme u selu malom izbacilo me iz virtualnog sedla.Žalosno i potpuno istinito. Visoki napon doslovce mi je spržio sve komponente u računalu da su bile samo za lagano bacanje u kantu za smeće. Sva sreća pa me život poučio da uvijek u rezervi treba imati neke stvari kao što su čokolada, najlonke, četkica za zube i rezervno računalo: ). Da, da...

Prvi dan kada se tragedila s računalom dogodila bila sam vidno uzrujana, što bi se na čistom hrvatskom reklo ljuta kao ris, a zatim kako su dani prolazili, postaja sam sve ravnodušnija.

U iznenadnoj najezdi viška vremena počela sam šetati kroz selo malo i upoznala ljude za koje nisam ni znala da postoje.

Među njima ima i jedan mali plavi koji mi osmijeh mami kad god se sretnemo.A sve više mi se čini kako se i na njegovom licu vidi isti takav osmijeh.Kako god, ljudi moji u svakom zlu i neko dobro, ma šta god vi o tome mislili!

I onda nekim čudom i dobrom voljom mog dragog prijatelja Taje jučer ponovo osvanem na netu. Tek tada sam shvatila da mi stvarno nedostajete.Izgledalo je to kao kada dijete pustiš u trgovinu sa slatkišima, sve bi od jednom, a ne može.

Propustila sam jako puno.Tko se zaljubio, tko je dobio novi poso, sve vaše suze radosnice i zalosnice.No ja ću polako, dan za danom sve to pročitati, ne brinite...U prvih par minuta saznala sam jednu jakooo veselu vijest , dočekalo me najdraže pismo na svijetu od...e pa sada to i mije tako važno.Eto i čuda se događaju, odeš sa neta i uvjeriš se da stvarno nekom nedostaješ, da taj netko još uvijek brine gdje sam, kako sam i šta radim.Zgodno i srcedrapajuće.

Neću vas više gnjaviti, a svašta bih pisala, puna sam razno raznih emocija koje su se sve ove dane taložile u meni, a bez tastature kao da sam bila nepismena!

Vidim da su neki od vas uveli na blogu neke novine, pokušala ostaviti komentare, pa nije išlo, valjda od uzbuđenja što sam opet s vama.Nikada neću odrasti :))))))))

Pusa svima! Tu sam opet! Doooobroooooo jeeeeeeeeeeee!!!!!!

Mah. mah draga!

Pa stvarno ti je bilo vrijeme da se vratis,krajnje vrijeme... sad nije daleko ni do Zimske luke

Posljednje Tajine rijeci mi jos odzvanjaju u usima u punoj trgovini,vidi zeno to je miciguz,vidi ga....pozdravi ga od mene

:))))), No sikiriki, uručit ću mu pozdrav:Vidim ti se "preodjenuo" :)))

sticajem okolnosti... kod tebe sve ok ?

Pa...moglo bi se reči :))Ide na bolje s obzirom što se sve dogodilo krajem prošle g.

ima li nesto sto uopce neznam ?

Drago mi je da si ponovo među nama, volimo te čitati...puno pozdrava

Da citati... ona je avion..

O na kvadrat :)

Ma samo nek si ti ...s nama :))))
pusa