The Dark Side of the Moon

Mnogi imaju odbojnost prema ovom internetskom načinu upoznavanja, čak i još gore – bude ih sram, imaju grižnju savjesti, osjećaju se kao gubitnici, boje se društvenih osuda i što sve ne. Već sam se jednom osvrnuo na temu ovog načina upoznavanja, odn. da Iskrica nije za očajnike te sam i dalje pri tom stavu.

Ono što mnogi kažu jest da Iskrica kao takva uništava kemiju, i to ponajviše zbog nedostatka vizualnosti. Dakle ovdje prvo komuniciramo sa osobom čiji nam se profil dopadne pa tek onda eventualno razmijenimo fotke, u boljem scenariju dođe do susreta uživo. Ako sve propadne, najčešće krivimo taj nedostatak vizualnosti i Iskricu kao takvu jer se kakti radi o neprirodnom načinu upoznavanja. No, je li tome uistinu tako?

Već sam ranije spomenuo da imam iza sebe dvije dugoročne veze te da niti jedna nije produkt ovog „modernog“ načina upoznavanja. Dakle sve je bilo po PS-u, obje bivše sam upoznao uživo, subota uvečer u polupijanom stanju i sve ostalo što uključuje taj društveno prihvatljivi obrazac „prirodnog načina upoznavanja“. Neću sad ulaziti u detalje mojih bivših veza, ali ono što je važno za ovu priču jest da sam u oba slučaja nakon 3-6 mjeseci shvatio da nisu za mene. Istina da me to nije spriječilo da s njima budem godinu i pol, odn. četiri godine, jer nije lako prekinuti vezu pa se stalno nadaš da će biti bolje, ali nije bilo bolje te je konačan ishod bio dobro poznat.

Još jedno recentno iskustvo „prirodnog načina upoznavanja“. Prijatelj prosvjetar mene i cimera pozvao na neku školsku feštu gdje je bilo par slobodnih učiteljica, taman za mene i cimera ponešto. Super. Upoznao ja tamo neku simpatičnu komunikativnu učiteljicu i započeo s njom komunikaciju. Naravno, u polupijanom stanju jer je to društveno prihvatljivo, a i svi ostali su također bili u polupijanom stanju. I tako, malo-pomalo komunikacija krenula, otišli u lokalnu diskoteku na plesnjak, nakon toga ju odvezao kući. Komunikacija je, naravno, bila površna jer eto, ipak petak i subota navečer nisu baš prigode za neke „dubokoumne“ razgovore, pa je komunikacija nastavljena emailom. Dakle opet smo se spustili u virtualne prostore :)

Ono što je zanimljivo u cijeloj toj priči jest ovo – sve, ali baš sve korisne informacije od nje sam dobio upravo kroz tu komunikaciju emailom! Dakle svi oni sati razgovora i zafrkancije nisu bili efikasni kao nekolicina emailova. Ukratko, za 2 tjedna smo skužili da nismo jedan za drugoga. Sad se nameće jedno vrlo zanimljivo pitanje – da smo se kojim slučajem upoznali na Iskrici, bismo li uopće razmijenili fotke ili uopće izašli na cugu? Ili možda uopće izgubili tih 2 tjedna vremena?

Nažalost velik je problem što je ljudima vrlo neugodno pričati u društvu ili u obitelji da su na Iskrici, odn. da koriste Internet za upoznavanje ljudi i za dogovaranje spojaka. Ljudi se s pravom boje da budu ismijani i smatrani nesposobnima da nekoga upoznaju na „prirodan način“ jer ovo naše konzervativno društvo još uvijek nije spremno prihvatiti neke nove obrasce ponašanja, a upoznavanje putem Interneta bi spadalo u tu kategoriju. I sad kad netko podlegne tom društvenom pritisku i dođe na tako dogovoreni spojak, za očekivati je da uslijed svih tih okolnosti neće doći do drugog spojaka.

Ovaj način upoznavanja definitivno ima jednu veliku prednost, a to je da kvalitetna komunikacija prethodi svemu ostalom. A znamo da je kvalitetna komunikacija jedan od najvažnijih preduvjeta za stvaranje kvalitetne veze. Istina je i da ovaj način upoznavanja ima taj jedan veliki nedostatak, taj nedostatak vizualnosti. Sada se nameće još jedno pitanje – da li je moguće spojiti ova dva naočigled nespojiva svijeta?

Mislim da odgovor i nije tako kompliciran kao što bi mnogi pomislili, a mislim da i nije tako teško rješiv. Odgovor bi bio Iskrica tulumi. Nekad su postojali, danas ih iz nekog razloga više nema. Mislim da je to način gdje bi se efikasno mogla spojiti virtualna i stvarna komunikacija. Nadam da netko tko vodi ovaj portal ozbiljno razmišlja o toj ideji te realizaciji iste.

Z.

uopće mi nije jasno šta ljudi kojima je neugodno radi okoline rade tu.ili kad mi neko reče svaka čast na hrabrosti šta si stavila sliku.pa jbt zašto ne?ovo je normalan portal za upoznavanje ljudi..obožavam iskricu i blog i prije češ ovde upoznat koliko toliko osobu ako pišeš s njom nego nekog koga upoznaš vani...to su samo glupe predrasude ljudi jer smo mi na žalost još nazadni u puno toga..

Kike potpisujem sve što si napisala ,čega se to bojimo ja
osobno ne ali vidim da ima dosta onih sa rezervom+*

da tu si u pravu ima puno takvih ovde ja se nikad ne sramim reč da sam tu .ovde ima divnih ljudi .puno njih se boji i stavit sliku ,,a čuj kome ne paše nemora bit tu

Ma kaj bi uništavala.
Ništa ne uništava.
Započneš koliko-toliko kvalitetnu komunikaciju, koja može i ne mora biti nastavljena s nekim susretom...a dalje...je opet sve isto kao što nas je priroda stvorila.
Kao da sretneš Fatu na potoku kako pere veš.
Ili ima kemije ili nema.

Samo što mi volimo tu dramatizirati ako nema, jer nam je žao utrošenog truda i tipkanja i kavice.
I naravno...obično se dogodi da kemija kod jednoe strane upali a kod druge ne. Pa onda opet drvlje i kamenje po ovima ili onima.

Umjesto da ustvrdimo da si možemo (ako možemo) ostati dobri frendovi.

Smatram da je ovo bolje. Bolje je početi s komunikacijom.

naravno da je potpuno se slažem s tim

Upravo tako kome ne paše širok mu šor,no mene zabrinjava
spoznaja da bi večina njih htjela živjeti na obali,a ja iz grada pobjegao na selo
i predivno je jest da ponekad fale večernji izlasci ali to komenziram nečim
drugim,baš sam upoznao jednu ženu sjajna osoba no osječam
da u njenom pisanju ima straha neznam od čega**

nema ti druge nego se vratit u grad hahah

E kike nikad više taman da mi plačaju sve režija i da živim
ko car nebi fala**

da vjerujem ti taj mir i prirodu niko ne može platit sad mi je žao šta idem vani baš dobar blog

Idi van stigneš ovdje uvjek nemreš omanuti ****

straha ima u svima nama
ako ti to vidiš u ženama...
Pamela (malo gore više) vidi u muškarcima.

A koliko ja vidim...
žene žele živjeti u gradu i to po mogućnosti na obali.

slazem se..ali rekao bih da je sve manje nekako tih načina gledanja na ove stvari...malo se ipak svijest podignula..a kao sto netko rece...stvar kao i svaka druga..

ma iskrica spaja ljude...
:)))
imam par frendova...da nije bilo iskre, ne bi bilo ni frendovanja :))))

ti rijetko pises...ali onda kada da...moram pohvaliti...

omg
mislim..par fendova koje sam upoznala na iskri..
a sada se družimo su u relal life-u
:))

S većinom napisanog se slažem :-) Iskrica niš ne uništava kemiju... Fotka, ne mogu obzirom na posao koji radim i uskogrudnu sredinu u kojoj živim. Pojedinci bi me razapeli. Ali, isto tako gotovo od prve (ak je dopisnik kulturan) kažem puno ime i prezime.. i gdje radim... Nije stvar moje iskrenosti nego sredine u kojoj živim. Volim doći na ove stranice, volim blog...

ne bih rekla da uništava kemiju jer kemije ni nema dok se ne vidimo. možemo se ili ne moramo skužiti tipkajući. možemo ili ne moramo na kavu, pivu, kolače, svejedno..... to ne znači da ne možemo ostati prijatelji ili u kontaktu.

ironično..prije su mnogi ili neki kao recimo zezali ove koji su na iskrici , a oni kao nisu..a onda je dosao facebook..i sada ti prvi..su vise i duze po danu na facebooku..nego ovi drugi na iskrici...

Znaš zašto sam ja protiv fotki ?

Zato jer te fotka može učiniti nadprosječno lijepim, odnosno ispodprosječno lijepim a da to sa samim tobom nema nikakve veze.
Svi imamo neku čokoladnu stranu i suprotnu od nje.
Plus toga...kako fotka može dočarati govor tijela ?
Ritam hoda, držanje ?

Ima jako puno stvari koje fotka ne može. I odbaciti ćemo nekog na osnovu fotke koga inače ne bi da se uživo vidimo.
Ili suprotno.
Zainteresirat će nas netko na osnovu fotke..tko nas inače ne bi interesirao.

Fotka je možda samo kao začin ionako dobroj klopi ;-)

Fotka je samo....zavaravanje protivnika.

Koliko ima ženskih profila, sa stvarno mrak fotkama, pa kad otvoriš profil...šupalj.
Osim fotke ništa.

Kako ništa ;-) a slova ...
Ok, osim kada iskričari (oba spola) stave tuđe fotke :-))))))))))))))))))))

e pa to ti je
slova skoro da i nema

Ako nema slova možda je to jedan od mnogih profila :-))))

fotka je malo teži zajeb...

Prije kako kada... ;-)
Da stavim svoju fotku izbjegla bih dječurliju koja se javlja ... znači svi oni do 50 godina ;-)

ja imam fotki koje kad pogledam..sama bi se u sebe zaljubila...:)))
i onih drugih...na kojima sama sebi izgledam očajno...
sreća..postoj ogledalo...
:))
ali..
preko fotki ne možemo osjetiti nečiju vibru..i sve one sitne neverbalne znakove koji puno govore o nekome..
:)

Prije, istina sve što si napisala. Govor tijela je daleko važniji...

Sviđa mi se blog, gađa u srž,,,sredina je sredina, dobro Leptirica veli,,,,

Nevjerovatno kako malo znamo o ljudima s kojima smo svakodnevno,
a bome i oni o nama. Jednom neko reće,sve je stvar percepcije.

Osobno mi je drago kaj većina nema sliku, ..
i najdraže mi je protipkat s nekim čiji profil nisam ni škicnula.
Dakle, kreće se od potpune "0" .

Volim Iskru, i kwit !