inri
Sjedi,molim te,
Daj ti pričam, onako,
Kako dugo vremena
Nikome nisam pričao.
Daj da ti pričam o mom
Križu,
Daj da ti pričam o divljoj
Pjesmi
Stotina izbezumljenih demona
U meni.
Nasloni dlan na moj,
Tamo gdje ga naslanjam
Na umazano staklo
Izgubljenih snova,
Čitaj mi sa usana
Da anđeli optočeni
zlatom umiru,
Bolno i polako,
Razapeti na mom
Križu...
Pričati ću ti,
I moliti se u sebi,
Da ne budeš još
Jedna u nizu,
Koju će na moje
Umorno tijelo,
Privući opojni
Miris mog ludila.
Ne obećavaj mi,
Da ćeš suzama prati
Krv na mojim dlanovima,
Krv tuđih izmasakriranih
Snova,
Obećaj mi, i samo za tebe,
Skinuti ću zadnju masku,
Ne boj se kad ugledaš
Oči umornog demona,
Suzama spaljenog lica.
I onda me voli,
Beznačajno tiho,
Uzvišeno glasno,
Voli
I na koljenima
Tiho se za
Moju izmučenu dušu
Moli.
24.07.2011. u 21:48 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar
respekt
Autor: lanena- | 24.07.2011. u 22:38 | opcije
Hvala.
Autor: berezin_matok | 24.07.2011. u 22:40 | opcije
... i amen.
Autor: CrystalClear | 24.07.2011. u 22:46 | opcije
Upravo to, taj amen je nedostajao na kraju. Hvala.
Autor: berezin_matok | 24.07.2011. u 22:48 | opcije
slikovito i snažno.
Autor: vesper_ | 24.07.2011. u 22:49 | opcije