Kakva sreća

Čituckam tu neke elektroničke knjige i sve bi se priče, od prve do zadnje, mogle svesti na jedan jedini nazivnik – posttraumatska komedija. Ona faca iz Italije bi rekao – božanstvena komedija, a ja na sve to mogu kazati – ma, jebeš zagrobni život za života.
Nedavno mi je jedna starija gospođa rekla: “Najte kaj zameriti, al ovde u Zagrebu se ne veli prijatel, već priležnik”.
Ma da… al ja Vam ne živim u Zagrebu, ja živim na Internetima. Dođite i Vi. Welcome to the jungle. Ma, znate… Dante je pisao o tome.
Nisam to rekla naglas, ali pretpostavljam da mi je iz pogleda pročitala da sam idealan slučaj za “obradu kod Žuži”. Problematika – (pr)ocvale romantičarke i kako im pomoći.
Egzorcizam? Moguće.

Jebote, što je danas težak dan.


Link

12.08.2011. u 16:20   |   Prijavi nepoćudni blog   |   Dodaj komentar

Ma svi smo kod neke Žuži , samo da se ova "gospođa" zove Iskrica!
eeeee, meni je baš super dan, vidi različitost:-))))

Autor: biserna   |   12.08.2011. u 16:33   |   opcije


Dodaj komentar