jednom su sadili lipu, a i jednom je magellan otkrio ameriku

Nakon par šutljivih kilometara, dogovorismo se spustiti u Grad pored zaljeva. McKenzie nam je predložio da stavimo cvijeće u kosu ne bi li se odveć razlikovali od domorodaca. Kasnije smo uvidjeli da im ne bi smetalo niti da smo im skakali po glavama. Mnogo miroljubiv narod neki.
Već prvog dana, negdje na pola puta između uobičajenog jutarnjeg bauljanja po unajmljenoj sobi i psihodelične večeri, upoznasmo grupicu neobično gostoljubivih Sanfrancižana, iliti po naški, Svetofranjevaca. Razgovori koje su vodili bili su daleko iznad moje lige, barem mi se tako tada činilo, pa mi nije preostalo ništa drugo nego slušati i učiti. Što sam zapamtila? Pa, zapamtila sam da je život kratak, a čovjek smiješan.

I onda je svizac zamotao čokoladu i bila je čiča miča, jer me petljanje sa pacifi(sti)čkom vremenskom zonom nerijetko baci u sevdah.

Ide link, da razbije monotoniju: Link

ih, spotače se. ne posustaj chimera, imaš vjerne navijače. ;D

Ma kako kratak? Ne želim da živim hiljadu godina.

Hoću sam i hoću sve.

Al' jedan poziv menja sve.

Rasli smo ovdje mi, u tihoj dolini našeg sna

cim, bogamu, ostav se tog bonga više, zezoterija te zela :D

Nije bong nego Čobi.

Meni Čobi dođe ko hašiš.

Ko Hašim Hučuk Hoki.

eh, to ti je tak kad ja ide hodat u visokim petama. ode noga. svojim poslom. :)

dudh, partibrejker kao i obično. kaže se: hoću sad i hoću sve.

(jel čita ovo tko?)