THERE IS NO SPOON

Danas kada sam isao na posao u tramvaju mi se dogodilo nesto neuobicajeno. Pogotovo ujutro me inace zivcira dok u onako velikoj guzvi ude u tramvaj neka zenska tolko naparfumirana i nasprejana neznam cime sve ne da 10 ljudi oko nje jedva dise. To je vrlo cesti slucaj. No ovaj puta nije bilo tako. Kako sam stajao uz prozor igrom slucaja su tocno oko mene stale tri cure, onako pravilno rasporedene. Svaka od njih je imala parfem. No niti jedan nije bio spomena vrijedan. Ali kada su se ta tri parfema u zraku spojila to je postao tako fini miris da se na nisam mogao dovoljno namirisati u tih nekoliko stanica. Miris je bio toliko privlacan i elegantan i sexy i smirujuci i uzbudujuci. Nevjerovatno! Jedino mi je bilo zao sto sam znao da takav miris necu nikada naci da ga mogu nekome kupiti. Kada bi moja cura imala taj parfem na se pojeo bi ju zivu, poludio bi, ne znam sta bi joj radio. Ta mala stvar - miris - u meni je izazvala toliko osjetilnih reakcija da kada su se one sve pomijesale, samo sto nisam eksplodirao. No, sve je to trajalo jako kratko, kao sto i vecina dobrih stvari traje kratko. Naime, jedna od mirisljave trojke je na stanici izasla i sa njom je zauvijek nestao nenadmasivi miris. No zauvijek ce mi ostati zacrtan u pamcenje.