vještičje kronike

…lijen sunčan dan, dokono listah novine u kojima opet nije bilo ništa osim skandala, korupcije i pretpostavki...
kava i cigareta…
ugodno podne na terasi restorana punoj sunca…i tih nekoliko gostiju…
umirovljenik drhtavih ruku, dva para srednjih godina, koji više nisu imali teme o kojima bi pričali,
neki dežmekast tip, obrijane glave, sa zlatnim lancem oko vrata i na zapešću,koji je preglasno pričao na mobitel, nervozna majka koja nije uspijevala smiriti svoju nemirnu djecu uzalud im obećavajući sladoled…
i konobar koji je…
paa…konobario…
privukla je moju pažnju čim je stigla…
a bila je…
nešto interesantno, drugačije…pravo osvježenje…
gotovo eterična, blijede puti, porculanskog tena, jedva našminkana…
zastavši..odmjerila je terasu i rijetke goste i odlučila sjesti za prvi slobodan stol..
a tik do mene…
konobar je vrlo brzo donio njenu narudžbu…ness i gusti od marelice....
brzim pogledom prešla je po gostima…
i na meni… zastala…
..e pa, bila je…slatka…moj tip ženske…
da je poželjeh… upoznati…popričati…i čemu lagati sebe…
potrošiti…ako ne i zavoljeti…
i sva ta njena crna kosa…prošarana ljubičastim pramenovima i dodatno zamršena „dreadlocksima“…
primijetih da je uspjela uplesti i neke trakice koje su joj sezale gotovo do struka…
taman da se zapitaš…
kako sve to češlja, kad jednom odluči da počešlja…
i kako je to prolaziti prstima preko svega toga i kroz to…
a da se ne zapetljaš…i ne ostaneš zarobljen u svim tim nitima…
…popratih pogledom…kamo ona gleda…
a gledala je…
u vrapce koji su se igrali u prašini…šepurili i izvodili što već vrapci izvode u kasnu sunčanu
i toplu jesen…oko podneva…
učinilo mi se da joj slabi osmijeh zadovoljstva titra na usnama…
kad je vidjela da je kao slučajno, ali ipak pozorno, gledam…
a bila je..
slojevito obučena ..u crno, sivo i neku nedefiniranu boju…
njena crna majica dugih rukava od tila..otkrivala je lijepo tijelo …
i sva ta tkanina na njoj i sva ta slojevitost od nekoliko majica
nije mogla sakriti njene uzdignute bradavice…i okrugli oblik njenih čvrstih grudi…
i da, prošli su me srsi…kakve već dugo ne osjetih…
jer samujem…predugo…
a njen miris…doticao mi je nosnice svaki puta kad bi se pomakla
bio je odmjereno sladak i mahovinast
jel rekoh već?…
baš onakav, kakve volim udisati u nečijem pregibu vrata i ramena…
i ti njeni…
tanki fini prsti sa kratkim crno namazanim noktima…
ionako ne volim kad imaju duge nokte…
uglavnom…
cura je bila komadić…baš komadić…po mom ukusu…
i sve na njoj je bilo baš onako..za gledanje…za sanjarenje… o mogućnostima…
iskreno se iznenadih kad mi se obratila...kao usput…
rekavši da me poznaje...sigurna u svojoj tvrdnji...
odmaknuh slobodnu stolicu i rukom je pozvah da priđe…
spretno se premjestila k meni i vrijeme provedosmo…
pričajući o bezvezarijama i spominjući osobe koje više ne susrećemo..
odjednom, približila se dovoljno blizu da me poljubi…bez problema…bez oklijevanja...
onako nježno…leptirasto…
i prije nego išta stigoh primijetiti…
poljubi me …opet…odlučnije…
a zatim, rekla je:
da me traži…
da me čeka…
i da sanja o meni…i da ju je užasno nervirala spoznaja da ja bijah tada s drugom…
i tada…
prignula se ponovno i poljubismo se napokon…dugo, željeno, mokro...
ljubismo se i dalje…
kao da ne postoji ništa... osim tog sunca, te terase… i nas…
a žamor…
bio je sve glasniji..
…a onda je konobar brzo prišao i zamolio nas da odemo,
jer je ovo javno mjesto,
jer gosti negoduju, jer ih uznemirujemo i jer ima djece za okolnim stolovima…
ne protuslovih …samo slegnuh ramenima…a na njeno… 'oćemo ?
krenusmo...zajedno…smijući se…
…držeći se za ruke…prema njenom stanu…tu, odmah, ni pet minuta do maksimirske šume…
.
jelda?
… Skoro pa… muška priča…:)))PPPP

Oj spatttttttttttt :-))))))))))))))

kaj ? fajrunt? pa rano mi je...mogu li još malo??? plsss??!!...bar do dr.housa:)))))

jel prica trebala erekciju izazvati..ako smijem upitati samo...

LaDonna ne za ozbiljno nego onak, nasmijala si me. Dr House, kasno počne :-(

eh pa sad...nekom srsi... nekom kaj već:)))

jel ne znam kako da postupim u skladu sa skoro muskom pricom..:)

leptirice..pa tu smo da pričamo, zabavljamo sve i bla.. ne?:))) vidjeh:(

black...a ko veli da se razlikujemo, baš tolko??!!!:)

da zbilja..svaki dan se primjete te slicnosti zena i muskaraca..:)

ja stvarno ne znam s kim se ti družiš:PPP

znas...neki puta ni ja to ne znam..:)

ajmo bit praktični..".čovek uči dok je živ"..i svejedno umre bedast:)))

gle..ako je netko umro recimo citajuci moje blogove...onda znas da je umro..pametan...:) citajuci mene skromnoga..:)

wow...ajde dobro sad mi je mam lakše...:))

Eh, ta maksimirska šuma i petminutno udaljeni stan...sounds familiar...

čudnaa šumaaa jeee tooo...la la la:)))