SIR, SUZE I MAMURNO POPODNE

Bilo je kasno popodne kada sam se probudio. U stvari, noć se već udomaćila na ulicama, a ja sam sjedio na nekakvom stolcu i pokušavao rekonstruirati vrijeme i ono što se događalo prije nego što sam utonuo u san. Bio sam uvjeren da sam zaspao na krevetu, pored nečijeg ženskog tijela. Probudio sam se na kauču, a ukočenost u leđima me je podsjećala da sam ležao duže nego što je trebalo. Znači, opet je bilo veselo. Pogledao sam na zid, na kojem je bila crvena mrlja nečega čiji su se tanki tragovi spuštali put poda. Komadići stakla ležali su na sve strane, a između par komada na stolu, vidio sam komad papira na kojemu je pisalo nešto. Potražio sam cigarete, pripalio jednu, a onda prišao k stolu i u ruku uzeo papir na kojem je pisalo: PIČKO! Ispod te konstatacije, bio je iscrtan neki emotikon, ne smile, već njegova suprotnost, valjda antismile. Kako bilo da bilo sumnje nije bilo – tobože slučajno susreo sam se s Ankicom.
Ankicu sam susreo na nekoj večeri prijateljstva koje je organiziralo udruženje za promicanje transkontinentalnog prijateljstva. Na toj večeri nisam nikoga vidio da je bio izvan države, a o drugim kontinentima nije bilo ni govora. Svejedno, i ovo udruženje je postajalo samo radi jednoga - da na raznorazne načine izvlači novce za krajnje sumnjive projekte, koji su imali cilj samo za jedno, a to je tobože se družiti uz obilne količine alkohola i šupljih priča. Iz moje perspektive – nije zvučalo ni malo loše od onoga što sam mogao samome sebi ponuditi. A tako je bilo i tu večer. Alkohol je udarao u glavu, a ja sam nastavljao svoj monolog koji sam prekinuo samo onda kada sam bio prekinut od strane nadobudnog mladca, muda punih zdravog pogleda na život. Šamarom sam mu valjda uveo red u taj zdrav život, a i više nitko se nije usudio kazati nešto, sve dok se nisam skljokao na stolicu. Čuo sam pljesak samo jedne osobe i pogledao u mršavu ženskicu, koja je veselo pljeskala dlanovima. Prišla mi je.
Ja sam Ankica – a onda me je poljubila u obraz. I tako je počelo.
U Ankici sam otkrivao idealnog suputnika i partnera za sve. Bila je odlično društvo kroz noći natopljene alkoholom. Pomislio sam da je to to, da je ta neka moja potraga završena. Odlučio sam ne tražiti dlaku u jajetu, tješeći se floskulom da nitko nije savršen. A ona je bila i više nego što je trebalo – nesavršena. Hrabro sam zatvorio oči pred tom činjenicom i nastavljao razuzdano kročiti sa njom kroz život. Sve do jučerašnjeg dana.
Puzzle su se polako slagale u mojoj glavi. Tobože slučajno Ankica me srela ispred nekog trgovačkog centra gdje sam redovno kupovao hranu i ostale potrepštine. Tobože, jer par dana prije nisam odgovarao na njezine SMS poruke. Jednostavno, zidovi njezine posesivnosti i ljubomore su me sve više gušili. Nisam više mogao oči držati zatvorene. Sada su bile širom otvorene i tražile su najmanju mogućnost da se iskobeljam iz tog odnosa.
Ej, pa jesi živ – odjednom je bila ispred mene. Poljubila me je u obraz, a ja sam uzdahnuo.
Jesam, nekako. Previše posla – odgovorio sam nevoljko i užurbano. Promatrao sam je . Po prvi put sam jasno vidio tinjajuće ludilo u njenim očima. Ono isto za koje sam u pijanim noćima mislio da je sloboda kojom sam se bešćutno hranio dok me divljački jahala sve dok se ne bi umirila, a ja bi dalje nastavljao gurati ga u to obamrlo tijelo sklopljenih očiju sve dok sperma se ne bi razlila po stomaku, a ona me je odgurivala od sebe.
Tako je bilo i sinoć. Nakon kupovine, bili smo kod mene. Otvarao sam prvu bocu vina, stavio neke kisele paprike i krastavce na stol, skupa sa nekim sirom, a ona je bila u grudnjaku i češkala se, nimalo damski, ispod pazuha, govoreći mi da se treba otuširati. Slegnuo sam ramenima. Svirala je neka glazba, a ona se tuširala i ja sam pio vino i pokušavao se fokusirati na ono što treba doći. Tada sam shvatio da se nešto po putu izgubilo, da sam samo sad, u tom trenutku, želio odraditi, skrpati tobožnje uzbuđenje prema njoj i sliti ga dolje niže, napuniti kurac sa istim. Vrtio sam po glavi slike malo boljih jebačina sa njom, nešto je zatitralo u stomaku i to je bilo to. Bio sam spreman. No no što je uslijedilo poslije – za to i nisam bio spreman. A trebao sam.
Sjela je za stol, nasuprot mene i osmjehnula mi se. Niz vrat su joj se cijedile kapljice, i gubile se negdje put sisa koje su bile umotane ručnikom.
Lakše se osjećam sada – pripalila je cigaretu i opet me pogledala.
Nedostajao si mi. Reci mi iskreno, da li je sve u redu? – pitanje je skliznulo na tanjur na kojem su bile kriške sira, paprike i krastavčići, sve na kiselo.
Naravno – kazao sam prije no što sam zagrizao komad sira. Za istinu nije bila spremna. Uostalom, polazili smo sa istih pozicija. Zato je spremno i progutala laž. Kao i uvijek šuteći smo se dogovorili – prvo jebanje, a onda razgovor.
Noć je odmicala. Pili smo i dalje, i u iščekivanju promatrali kako se treća boca vina prazni. Poprilično pripita, Ankica se popela na stolicu i počela pjevati Lili Marlen, pokušavajući pri tom izvesti striptiz. Smijao sam se, dlanovima držao ritam na stolu, a onda je, dok se pokušavala osloboditi gaćica, stropoštala na pod. Brzo sam se pridigao i već slijedeći trenutak bio pored nje.
Isuse…jesi ok – pitao sam istinski zabrinut.
Nisam ja Isus, ja sam blažena pijandura Ankica – odgovorila mi je gušeći se od smijeha. Čista blasfemija.
Smijao sam se i ja, a onda smo ušutjeli i nastavili se gledati. Podigla je ruke, prema mome licu. Osjetio sam njene prste na obrazima.
Volim te – kazala je. Znao sam da je to istina na koju joj nisam mogao odgovoriti na zadovoljavajući način, pa sam približio usne njenima. U trenutku kada sam je išao poljubiti osjetio sam bol i trnce na donjoj usni. Ugrizla me i nastavila se smijati. Ruke je držala oko moga vrata, a onda je opet zašutjela i uvaljala mi jezik u usta. Balavili smo jedno drugo, dok sam usputno skidao odjeću sa sebe. Konačno kada sam se oslobodio i zadnjeg komada, a ona ga je već držala u ustima. Pridigao sam je i zaputili smo se put sobe. Nisam imao vremena za igrice i već nakon par trenutaka bio sam joj među nogama, iznad nje, držeći joj noge za pregibe iza koljena ( antikoljena? ). Nije dugo trajalo. Istresao sam sjeme negdje put njene maternice i samo legao na nju. Osjetio sam kako mi noktima nemirno prelazi po leđima.
Požurio si – kazala je.
I ne baš, recimo da je želja bila prevelika.
Sereš – a onda me odgurnula sa sebe i ustala sa kreveta. Vratila se nakon par trenutaka sa cigaretama i pepeljarom. Pripalila je jednu, i ja sam je uzeo. Pogledala me je strijeljajuće, a onda pripalila drugu i otpuhnula prvi dim. Upaljač joj je ostao u ruci i stalno ga je palila i gasila.
Prestani, ide mi to na kurac – opomenuo sam je.
Ide ti to na kurac – ponovila je, a onda nastavila – ideš i ti meni na kurac, već duže vremena đubre jedno, pa te opet trpim.
Trpiš li me u glagolskom obliku trpnom – pokušavao sam biti duhovit. Opet krivi odabir trenutka.
Prostor je ispunila tišina. Šutnja, sa njene strane bila je obojana u bijes. Sa druge strane, moje, pokušavao sam se pripremiti za ono što slijedi. Slijedom toga pridigao sam se.
Koga još tucaš – procijedila je kroz zube.
Nikoga – odgovorio sam. To je i bila istina.
Sereš – kazala je dok je gasila cigaretu u pepeljari.
Uostalom, jebe mi se – nastavila je, tobože ravnodušno.
Ne bih kazao – nisam izdržao – reakcije ti odudaraju od izjava.
Dobro, pitat ću te još jednom… Guraš li kurac u Sanju?
Ne guram kurac u Sanju – odgovorio sam joj.
Lažljivče – kazala je tiho, a onda opet dosta glasnije ponovila – Lažljivče!! Pička ti materina lažljiva, seronjo jedan! Jebem ti mater lažljivu! – sada se već derala.
Daj, smiri se, molim te – pokušavao sam ostati miran.
Da se smirim? - upitala je posprdno a ja sam osjetio kako duboko iz nje opet munjevito eruptira još jedna njena paranoidna fiksacija, ovaj put seksualne vrste.
Shvatio sam da je imala loše mišljenje o sebi. Još jedna frustracija koja se lomila o moja leđa. Zapravo, neće se više lomiti. Digao sam se sa kreveta, otišao u drugu prostoriju i pokupio komade njezine odjeće, skupa sa cipelama na hrpu. Vratio sam se u sobu i bacio joj na krevet.
Što to treba značiti – pitala je sada mirno, iznenađeno, kao da maloprije ama baš ništa nije bilo.
To znači da se trebaš odjenuti i odtornjati što dalje od mene. Najbolje u tri pizde materine – otpovrnuo sam i okrenuo se put druge prostorije, da sjednem za stol i otpijem još malo vina.
U trenutku kada sam se okrenuo osjetio sam da je nešto proletjelo sa lijeve strane, u visini moje glave. Slijedeći trenutak sam vidio kako se komadi pepeljare raspršuju po podu, skupa sa opušcima. U trenutku kad sam se htio okrenuti prema njoj, skočila mi je na leđa i zube divljački zarinula u vrat. Zaderao sam se od boli i probao je pomahnitalu otresti sa sebe ali nisam uspijevao. Nekako sam se okrenuo i zakoračio jako, unatrag prema zidu i tako par puta sve dok nije pala. Čvrsto sam je uhvatio za ruke i bacio na krevet. Plakala je, molila da joj oprostim. Bilo je kasno. Ljutnja mi je bubnjala sljepoočnicama, a ja sam sjedio na njoj, držao joj jednom rukom njene ruke na prsima, a drugom je ošamario.
Pusti me, upomoć – vrištala je.
Začepi jebem ti majku – ošamario sam je i pritisnuo rukama još više njene ruke o prsa.
Molim te pusti me,nemam zraka – molila je sada tiše.
Da te pustim – nasmijao sam se posprdno, a onda pridigao sa nje. Ležala je i plakala na krevetu, tresući se.
Kupi se odavde, što prije – hladno sam kazao. I dalje je jecala.
Opet sam se okrenuo i otišao pripaliti cigaretu. Sjeo sam za stol, otpio iz boce vina i pripalio. Ugriz na vratu me je bolio. Sjedio sam i pušio, trudeći se ne razmišljati o ničemu. Nakon nekog vremena, Ankica je sjela za stol.
Molim te, oprosti mi – gledala me crvenih očiju koje su sada bile mirne i prazne.
Samo otiđi, molim te – tužno sam joj kazao.
U redu – odlučno je kazala. U djeliću sekunde, boca sa vinom joj je bila u rukama. Zamahnula je prema mojoj glavi. Mjesto o moju glavu, razbila se o zid iza mene.
Sad je dosta – zarežao sam, digao se i uhvatio je za kosu. Otimala se, dok sam je vukao prema vratima. Otključao sam nekako a onda je izgurao na hodnik. Stajala je naslonjena na vrata, ne dopuštajući mi da ih zatvorim, a onda sam naglo popustio i snažno gurnuo. Pala je na pod, i sad sam imao dovoljno vremena da zatvorim i zaključam vrata. Psovke su odjekivale, da bi bivale sve tiše i tiše, dok na kraju skroz nisu utihnule.
Otvorio sam novu bocu vina i pripalio cigaretu. Sjeo sam na kauč i gledao u tamnu mrlju na zidu koja se slijevala put poda.
Uskoro su me umor i alkohol savladali. Znao sam da će se sa snom i Ankica utisnuti negdje duboko u prokletstvo nekih sjećanja, koja neće tek tako napustiti.

30.01.2012. u 21:07   |   Prijavi nepoćudni blog   |   Dodaj komentar

da ... sijecanja ... kakva god bila ... u nama su ...

Autor: black__women   |   30.01.2012. u 21:11   |   opcije


poanta....s Ankicom u Ankici ostah bez Ankice.....pepeljare i boce vina

Autor: sleeping   |   30.01.2012. u 21:21   |   opcije


:)

Autor: peempee   |   30.01.2012. u 21:21   |   opcije


LAko za to dvoje.
Trebalo je oličiti zid poslije.
MIslio sam se da stavim tu fotku kakvu, recimo Ivana Aralice.

Autor: berezin_matok   |   30.01.2012. u 21:26   |   opcije


možda ti je on uzor...mislim Aralica.....ali nije bog zna kaj izgledom....bolje stavi da vise sise Nives Celzius

Autor: sleeping   |   30.01.2012. u 21:32   |   opcije


Je, volio bi ja njoj Kiklopa uručiti.

Autor: berezin_matok   |   30.01.2012. u 21:35   |   opcije


hehe.....ispravit nepravdu.....krivim KIKLOPIĆEM

Autor: sleeping   |   30.01.2012. u 21:37   |   opcije


al' nek joj se k'o Ranko okreće

Autor: ergosum   |   30.01.2012. u 21:39   |   opcije


Marinkovićev se u grobu okrenuo. Kiklop. NA temperaturno osisje.

Autor: berezin_matok   |   30.01.2012. u 21:41   |   opcije


na to sam ciljao, ali Drpić prvi birao

Autor: ergosum   |   30.01.2012. u 21:43   |   opcije


Prav ili kriv. Na isti način ulazi.,

Autor: berezin_matok   |   30.01.2012. u 21:43   |   opcije


za nać bubreg, bitan je samo pristup

Autor: ergosum   |   30.01.2012. u 21:44   |   opcije


Drpio Dino Drpić.
Tonska obrada - Zdravko Mamić.

Autor: berezin_matok   |   30.01.2012. u 21:44   |   opcije


:-)
fituring by airport gipsy band

Autor: ergosum   |   30.01.2012. u 21:45   |   opcije


dečki.....malo ste se zanijeli......

Autor: sleeping   |   30.01.2012. u 21:49   |   opcije


O kojem bubregu pričaš?
Bijelom?

Autor: berezin_matok   |   30.01.2012. u 21:50   |   opcije


To je ono bubregu se nosi bijela boja?

Autor: berezin_matok   |   30.01.2012. u 21:50   |   opcije


gotovo sa, nastavio si dalje
nema natrag, samo naprijed

Autor: ergosum   |   30.01.2012. u 21:51   |   opcije


respekt
e to je babin mali
a ne onaj pijesnik
poezija je oružje slabbića i kvit

Autor: andjapokojnogkurca   |   30.01.2012. u 21:52   |   opcije


Sleeping imam pitanje za tebe.
Ovako, voziš se u automobilu pri brzini od 83.2 kilometara na sat.
Proljeće je i vani puše sjeverozapadni vjetar pri brzini od 17 kilometara na sat. Tlak zraka iznosi 1034 Hectopascala.
Skrećeš ulijevo i smanjuješ brzinu na 45.8 kilometara na sat.
Koji se kotač pri skretanju ne okreće?

Autor: berezin_matok   |   30.01.2012. u 21:53   |   opcije


cmok, cmok i ergoslavu
evo tračam bis na trl. da vidimo ko je najveća kurbetina na blogu
berezin - jebač mekog srca
3 iljade i nešto blogerica

Autor: andjapokojnogkurca   |   30.01.2012. u 21:53   |   opcije


i sve imaju srednju školu

Autor: andjapokojnogkurca   |   30.01.2012. u 21:53   |   opcije


Baba, daš malom sad lizalicu?

Autor: berezin_matok   |   30.01.2012. u 21:55   |   opcije


Bolje meka srca no meka kurca.

Autor: berezin_matok   |   30.01.2012. u 21:55   |   opcije


Sleeping sad googla pitanje.
Ajde brže malo, ako znaš, znaš, ako ne znaš - prosvijetlim te.

Autor: berezin_matok   |   30.01.2012. u 21:57   |   opcije


Kod mene najbolje kotira srednji prst.
Nemoj mi babu - baba je moja ljubav.

Autor: berezin_matok   |   30.01.2012. u 22:01   |   opcije


Babu volim. I nije šala. Kakva je da je.

Autor: berezin_matok   |   30.01.2012. u 22:05   |   opcije


de prosvjetli me....ja ti se samo u kiklope kužim

Autor: sleeping   |   30.01.2012. u 22:06   |   opcije


Rezervni sleeping, rezervni..toliko godina, a tako malo pameti, cccccc

Autor: berezin_matok   |   30.01.2012. u 22:07   |   opcije


a jbga....ostarila pa zaboravila

Autor: sleeping   |   30.01.2012. u 22:08   |   opcije


boga ti,ko da meni nešto fali

Autor: andjapokojnogkurca   |   30.01.2012. u 22:11   |   opcije


boga mi si u svijetu proze ono što je nekad alen islamović bio u glazbenom (samo mrvicu viši veći od njega)
dok je ergo još neotkriven talenat, friško razveden, ćuna u povojima
još 10, 15 godina iskrice i bit će pravi, jel
samo još da se preraste
odlična priča
ko i kako sam ubio boga u stupu od struje

Autor: andjapokojnogkurca   |   30.01.2012. u 22:24   |   opcije


e moj ,genijalnou(d/m)če nek se ankica (lebowaki) hitno javi psihofarmakologu
po terapiju ,a bogme dosta blogera bi tribalo za njom,
preveć njih se furaju na imaginarne prijatelje

Autor: dojdimividimeuzmime   |   30.01.2012. u 22:25   |   opcije


baba ti barataš dobro književnošču
molim te objasni mi gdje je ovdje mjesto radnje

Autor: dojdimividimeuzmime   |   30.01.2012. u 22:27   |   opcije


kad te zveknem kuranom u glavu činovnika, shvatit ćeš
kakva mrtva radnja, ovo je ljubavna, a ne krim priča
ne mora biti dvoje, troje mrtvih da vrime stane

Autor: andjapokojnogkurca   |   30.01.2012. u 22:48   |   opcije


jesi kad gulio krastu?
i čudio se kako malo boli?

Autor: andjapokojnogkurca   |   30.01.2012. u 22:49   |   opcije


e moj ,genijalnou(d/m)če nek se ankica (lebowaki) hitno javi psihofarmakologu
po terapiju ,a bogme dosta blogera bi tribalo za njom,
preveć njih se furaju na imaginarne prijatelje

Autor: dojdimividimeuzmime | 30.01.2012. u 22:25 | opcije

Sve sve je ovdje mutno... Berezin-Matok, Lukrecio, Drme... hmmm... ista persona???

Autor: andromeda00   |   30.01.2012. u 22:59   |   opcije


Nisam Drmax, otvoreno to kažem.
Za razliku od njega to sam napisao, a on je šutio kad su ga otpuživali da je bio lukrecijo.
Da ne kažem što je.

Autor: berezin_matok   |   30.01.2012. u 23:07   |   opcije


odlična ,no to vec znaš...poz

Autor: AnimaCandida46   |   30.01.2012. u 23:25   |   opcije


o, a ti si se raspištoljio.
i samo ste se malo posvađali ovdje i optuživali tko je koji nick.
bravo. :))

Autor: styx   |   30.01.2012. u 23:36   |   opcije


meni pak je bolja poezija

Autor: Petra-a-stijena   |   30.01.2012. u 23:51   |   opcije


Dodaj komentar