moždani udar

Znate li, prije dvadeset godina ljudi 90% su umirali, a sada umiru 70% od moždanog udara. To znači, da je medicina napredovali. Ja sam jedan od 70%. Operacija je bila četiri sata i petnaest minuta. Bio sam dva puta klinički mrtav (nisam vidio bijeli tunel), a preživio sam, tada sam shvatio da me je teško ubiti. Mislim da sam preživio, jer moja je volja za životom beskrajna. Nakon moždanog udara išao sam legopedu da naučim govoriti i fizikalnoj terapiji da naučim hodati. Sada, recimo normalno govorim i normalno hodam, to jest šepam ali to drugi to ne primjećuju. Prije dvije godine, kćer me je zamolila
da idem na Velebit s njom i njezinim dečkom, da im budem vodič, oni nikada nisu išli na Velebit. Prošli smo sjeverni i srednji bez problema. Da su zatražili južni ja bih odbio, on je jako težak . Doživio sam moždani udar nakon tri dana što sam vratio s južnog Velebita, a doživio sam moždani 20.5.2005. godine. Nedostajati će mi Velebit jer ga obožavam i biti će mi teško kad odem na Šri Lanku i nedostajati će mi more... Prvi puta sam bio na Velebitu, sa studentom geografije. Magistrirao je i doktorirao na Velebitu. Onoliko koliko znam: oženio se i preselio se u Zadar.
Obožavam čaj. Upravo sam skuhao čaj special gunpowder. Zdravo.

30.06.2012. u 13:51   |   Prijavi nepoćudni blog   |   Dodaj komentar

je.... je i čaj, pogotovo ako je od velebitskog bilja. No ne može biti tako dobar kao Velebit. I ja ga obožavam :)))

Autor: Fatamorgana1   |   30.06.2012. u 14:30   |   opcije


veliki sotona pomno prati svaki tvoj korak..samo da znaš.

Autor: DIES-DAS   |   30.06.2012. u 14:47   |   opcije


Boli me k... za Sotonu...

Autor: zeleni_lucifer   |   30.06.2012. u 15:05   |   opcije


Dodaj komentar