sve o svemu

Pardon, smijemo biti o novcu, ali samo dotle dok radimo, štedimo, uzimamo kredite i time punimo blagajne onih koji nas čine ovisnim o novcu. Onog trenutka kada netko od nas običnih malih ovisnika ne želi biti više mali anoniman ovisnik, kada pokuša postati poznati i veliki ovisnik tada na scenu stupaju represije onih koji ga (novac) troše u neograničenim količinama. Ne vjerujte, pokušajte opljačkati banku!
- To je zločin, - reći ćete. Slažem se, to je zločin. Ali, zar nije zločin potplatiti uposlenike ili mjesecima ne isplatiti plaću? Posuđivati novce i na to nabijati preveliku kamatu? Ljudsko biće postaviti na pomičnu traku? Držati živo biće u ropstvu, klanje, drugima za hranu? Zemlji vaditi utrobu? A sve zbog profita. Ma da skratim, zar nije zločin razarati, u, na i oko planete Zemlje, a sve zbog profita? I nikom ništa; najodgovorniji za to nikada ne odgovaraju; pa neće valjda rukom na sebe. Čini mi se da su ti ljudi postali o moći i vlasti i još mi se čini da sam negdje pročitao da ništa tako čovjeka na može zadovoljiti kao vlast, i da je daleko bolja (vlast) od najbolje jebačine. Zašto njih nitko ne lijeći od ovisnosti? Za sebe bih mogao reći da sam ovisan o ševi. Nikako ne mogu prestati misliti na ševu. Joj, samo se nadam da će se moralni čistunci zgroziti. Zašto? - Paaa... zatooo..., ma pogledajte si film "Vrline javne, poroci tajni", ako se ne varam, u jugoslavenskom-mađarsko-njemačkoj koprodukciji. Ne mislim da je film povezan s ovom temom: možda je, možda nije.
Ne čini li vam se da smo i o ideologijama?
Svaki dan Mali Amer dolazi sjediti na berlinski zid; klatari nogama i iz ruku u ruku prebacuje naranču, govoreći malom Rusu, koji isto tako dolazi svaki dan ali pred zid. - Ja imam naranču, ti nemaš naranču.
I tako iz dana u dan, dok Malom Rusu konačno ne dojadi i ode kući i požali se Ocu. - Mali Amer dolazi svaki dan i igra se s narančom i govori da on ima naranču, a da ja nemam naranču.
Otac se zamislio malo poduže, a onda prošapće na uhu: - Pššš, pššš, pš, pš, pppšššššššš.
Drugi dan kao i svaki dan prije toga Mali Amer sjedi na zidu, klatari nogama, prebacuje naranču iz ruke u ruke i zajebava Malog Rusa. - Ja imam naranču ti nemaš naranču, ja imam naranču ti nemaš naranču...
Mali Rus ga odozdo sažaljivo pogleda, pa kaže: - Dobro ti imaš naranču ali nemaš komunizam.
Mali Amer se prestane nabacivati s narančom, zatečen, razmisli, pa reče. - Dobro, imati ću i ja jednog dana komunizam.
- Ali onda nećeš imati naranču - nasmije se veselo Mali Rus.