vještičje kronike

Ajmo bit iskreni…
stariji smo, imamo toga iza sebe, i godina i iskustva i mudrosti i povreda i ugoda
imamo svega..i sad bi malo mira…da sebe zadovoljimo, da sebe posložimo..
ali bi isto tako i nekoga, makar da se naslonimo, zabavimo i opet možda zaljubimo..
i taj neki naiđe..i prođemo sve, a ubrzano..i upoznavanje i šmiranje i zaljubljivanje i intimnosti, jer više nismo deca, znamo kaj želimo…i to želimo sada, ovdje, smjesta
jer nam vrijeme, makar u primozgu svijesti, curi..
i ko od nas danas, ovdje, sada, želi neku platonsku ljubav ili kao što je ovdje često slučaj dopisnu, i da sve ostane na virtualnim poljupcima i zagrljajima...
i dobro..sve se to nekako događa, i traje, i ima intenziteta, a ima i pitanja…
pa šta ja to radim?..opet
pa šta ja to trebam?..opet
i sve takve nekakve misaone konstrukcije…a sve zbog rastezljivog pojma tolerancije….
i ne veli se bzvze..poslan nam je baš onaj i onakav, s kojim moramo ponešto naučiti,
odraditi i odrediti nedostajući, a falični dio sebe, i svojih emocija, i svojih djela, kao emocionalne i putene osobe..
i tada..naravno.. slijede predvidljivosti,
jer smo spoznali, jer smo već i naučili, a i naviknuli se..
kako će i šta će.. taj neko.. a to nešto..
i prihvatili smo da imamo mana, a bogme shvatili smo, prepoznali i valjda prihvatili, još više, da taj drugi neko, nikako nije savršen…e pa nije, da ga boguješ…nije…
i onda počinju relativiziranja ..
ma mogu ja to…
jer je još uvijek neki naboj u zraku između vas, a i niste bik da ste se opet zaletjeli u crvena vrata samo zato kaj su tam..(valjda niste?)..
pa utjehe..
ma mogu ja to…jer je ipak zabavno i relativno poznato i već nekak ushemljeno
ma mogu ja to..jer je sigurno..
i još se dogodi srh i još se dogodi uzlet i još se dogodi let…
ali i sami znate.. to je to..manje više…samo to…
i ostajete…
a zbog čega
jel...zato što je bolje poznati neprijatelj, nego nepoznati prijatelj
ili zbog stvarnog straha da je to manje-više to, da je sve manje-više isto,
da su svi manje-više nepovratno fest zeznuti, uključujući i nas same
da je vremenski tijek neumoljiv..a mi takvi kakvi jesmo…nikako mlađi..
i onda, kaj onda…
prihvatiti da ljubav (u ovim godinama) traje tri godine..a sve ostale scene su čisto repriziranje..
ili hrabro ići dalje
s nekim novim
po još eventualno nove..a tri?

..jbga tri mi nije sretan broj...

To nije ljubav, ako je tri godine. To je onda zaljubljenost, barem ja to sebi tako objašnjavam. A zaljubljenost je kad vidimo samo našu projekciju, a ne stvarnu osobu. Tek kad se nakon 3 godine makne ta koprena iluzije, tek tada možemo nekoga usitinu zavoljeti. Ili ne.

Baš neki dan gledam svojeg bivšeg muža na plaži, i vrag stari dobro izgleda, pa si mislim - viš, poznam sve njegove mane, sve njegove najgore strane, i šteta što ga ne mogu voljeti, jer to bi bila ljubav.

A to kaj se vremena tiče, zamislim si kak bi Žuži gledala na moje godine, i zaključujem da sam još jako mlada i da imam puno vremena, i nikam mi se ne žuri.

eh ljubav zaljubljivanje, šta god..znam na kaj misliš:)svejedno dileme su tu:))

Lako je meni sa srane govorit. No, moje je zlatno pravilo: čim postoji dilema, to nije to.

e pa nit joj zavidim na godinama a još manje na muževima:))

max..a kome je?..ili možda samo za zabavu i vremenki ograničeno veselje ipak je?

Ne zavidim joj niti ja, jer ću živjeti do 120-te, i imat ću svoja 4 muža, barem

uhh meni nekak vjera brani muževe..kao takve:P

u cijeloj knjizi meni najzanimljiviji dio bio je način razmišljanja..i potvrda onog..što više muškarcu izmičeš (vučeš muškarca za nos)..to je on za tobom luđi..

....odoh na pivu..dosadne ste...:))

an...eh..sad se skoro ni ne sjećam knjige..al moguće moguće..dakle kaj..biti nedostupna..o pa onda sve ima smisla:PP

max????..a ko te drži?

Ane, to vrijedi i za žene kad ih muškarci vuku za nos. Sve je to zgodno, ali ne, hvala.

@an...ljubac šaljem..dala si mi ideju...poznati neprijatelj i još pride nepoznati a novi prijatelj...yeeesss:PP

joj dona, ovo mi tak poznato i zanimljivo, al što mogu kad gibam na vikend...no, ostat će valjda do nedjelje tu?

eh ajde ti samo vikenduj..i sve ostalo kaj se pod tim podrazumijeva..lepo se provedi:)))
nebitno kaj bu bilo ili nebu...svi smo stalno manje više tu:))))

btw dona, glede žuži, znaš...najteže je prvi put...svaki slijedeći ti dođe gotovo ko promjena...cipela ili kaputa možda? ja sam stala na dva, no ne znači da neću stić tejloricu. neki dan čitam kak su se ona i barton fest voljeli. onak ludo za jednom u životu. pa ipak, uvijek ima još...malo!

uhhh nisam od turbulentnih veza..malkoc umaraju dok traju..iako sjećanje na njih..e da..za memoare:)))
vele za njih da su se em opijali..em gađali svim i svačim...em mirili em davili..tak da..valjda je to ono kaj se veli love&hate veza:))