Umorni Bukovsky

'' Ljudi su uglavnom glupi i to im treba reći.
Ako nećemo mi, tko će!?
Ako ne sada, kada!?“

Još malo od svakoga:

'' A sada sam zadovoljan s ova četiri zida, s odmorom i
tišinom. Nemam razloga tražiti izlaz negdje drugdje…
Nema dvojbe da će mi ubrzo ovo dojaditi, ali za sada
…zadovoljan sam..
Jer sam primijetio da je svijet iza obzora postajao
godinama sve manje i manje konkretan, postajao je
apstraktniji ali je uzalud pokušavati ga zaboraviti, ili
ga pokušati ne čuti, pokušati ga ne govoriti, kad su mi
najdublje uši naćuljene i teško je, kao kad bi mržnjom
pokušao otjerati ljubav…
U svemu postoji progresija. Životi, ljubavi, susreti,
ratovi, povijest , sve vuče bezimeni trag, sve se ukopava
u crnu i bezličnu budućnost, grabi i servira nam činjenice
iz okrutnosti najobičnije slučajnosti i stvarnosti.
Meni je toga bilo dosta…''
I još ću malo:

Stara kineska mudrost kaže '' da ništa nije onakvim kakvim se čini!'' Ok! Ali, zašto ja, ili vi , ne bi pokušali vidjeti kako ustvari jest. Ako su , moj brat i moj bratić, digli ruke od mene zbog moga tihog ali dugog jezika, ako je to ono što je jasno , vidljivo, stvarno, priznato, poznato a mudrost kaže da nije tako kako se čini, znači da je onda drugačije.
Pokušavam istraživati kako je ako nije kako se čini. I kad nađem neku objektivnu drugačiju činjenicu, opet je ne uzmem da je to... to, jer mora postojati nešto potpuno neshvatljivo…. Zamršena i zanimljiva situacija.
" Zašto sve mora biti preveliko da primijetim i premutno da shvatim…???"
Vozim se u vlaku, onaj vlak gdje je jedan vagon jedan kupe. Vidim da pola putnika u punom vagonu čita knjigu. Zar im baš nitko od putnika nije interesantan, zar zbilja nikom nemaju ništa za reći, pokloniti osmjeh, pogled. Pozornost.

Uostalom, zašto ljudi uopće, čitaju knjge kad su toliko pametni?

Toliko o filozofiranju i o činjenici koliko ste mi nedostajali!

Osvježilo me ovo.

medo debeli, dobru večer ti želim, pokušati ću ti odgovoriti zašto ja volim čitati.
To je zato što čitajući o tuđem životu i pričama na trenutak zaboravim svoj, to olakšava
donijeti neka rješenja u vlastitom životu, nekada i na vlastitu štetu,
jer bilo bi bolje i mudrije odživjeti svoju osobnu svakodnevnu životnu priču

ali, ti si malo prestrog kritičar ljudskog ponašanja..
nisu baš svi asocijalni, nedruštveni?

čitam samo knjige o preživljavanju u prirodi, putopise,o sebi znam dovoljno ,hm, a ono što neznam ---još sam mlada, naučit ću,a nešto već jesam u ovom pola stoljeću+:-)))
Ma sve je tak lako i jednostavno postalo Medek ;-)

jednom sam pročitala (ha ha) da je saznavati život iz knjiga ipak stvar iz...druge ruke!

Ljudi su indoktrorirani sve im je nametnuto vise i ne razmisljaju svojpm glavom

Svima, dobro večer!
Stari, pa ljudi su prekrasne knjige. Posebno su u vlaku čitljivi i otvoreni. Od kada nemam govor, čitam ljude i uživam. Volim se voziti vlakom, ovim novim koji je kao oni stari, drvrni vagoni i sjedala.. Svi sve čuju, ali danas nitko ni s kim ne razgovara. I svi putuju sami. A oni što pričaju, šapuću.
Mi smo svi preplašeni.

Bis, godine život pojednostavni, ali ga bolest iskomplicira. A starost sve pomnoži! A onda oduzima.
Nisam mogao biti jednostavniji, ali se mi razumijemo.

Mai, baš je pametno rečeno i...ponovo čitamo, čitamo, čitamo, čitamo, čitamo, čitamo.........

Treba se znati i starati Medo,svi bi htjeli dugooooooo živjeti, a malo ljudi želi ostariti:-)

Mi smo, uz sve ostale kvalitete koje smo znali sačuvati, postali i mudri, Zar ne Bis? Svi stari su stariji od mene!

Pasemi, hvala!

a ebi ga Medo, prošli smo kroz tunele( ni neznam kolko njih)....prema svetlosti, isplatilo se..isplatiloooooo Medo, nije mi važno kada ću se ić glisticama igrat, ipak mi lijepo-- bilo i još traje, dok imam kruha i igara ja sam zadovoljna. Držim tempo , hranim kondu:-))

Da!