KRATICA ZA DALJINU

Kad su svi na okupu, onda nisam sretan. Kad sve imam, čini mi se da mi nešto nedostaje. Kad sve ide od ruke, strahujem. Čim se nasmijem, sjetim se one o smijehu i suzama, zaboravio sam kako i glasi, ali ne upućuje baš optimizam. Ma ne, nisam u crnjaku. Jednostavno shvaćam da za sreću nije dovoljna samo-sreća. Treba i malo tuge, malo nepravde, malo problema. Jako malo, doduše, ali su neizostavni zbog radi kompletnosti. Neki balans. Valjda se zato tako ispunjeno osjećam kad pada kiša i grije sunce u isto vrijeme. Ili kada snježi, a sunčano je. Naše zadovoljstvo leži u ravnoteži. Eto, i rimuje se čak. Onda je to-to, zasigurno.
Pozdrav blogerima. Dio

ja stalno nosim onaj pojas za trbušnjake na baterije i kad osjetim da skrećem u pravcu sreće i zadovoljstva mam stisnem gumbić i puknem se strujom 2,3 đira... ;))

haj, Pajke. Koristeći gole žice pri štekeru, rješavaš eventualne nakupine pudinških masa?? Smiono, naime..:o))) Ja naoštrim prste školskim oštrilom pa ih onda direktno spucam u šteker. Izvrsno je!! Pozdrav. :o))

dokaz a one obećanje! ;-) nedostajao si mi...