SUZVUČJA LJEPOTE

.

Haaaj ! Moje ime je Ruža !
Al nije ime to što je bitno! Bitna su prezimena! Naime, kad se čovjek zamisli oko mojih prezimena, uvidi da su prilično neobično zvučeća. Pospiš, recimo, zvuči posprdno. Kao, po(s)pišat ću te, ili pišam ti na tvoj uradak, te slično.
A to mi je djevojačko.
I uvijek sam imala problema s njim i bilo mi je neugodno kad god sam morala izgovarat svoje prezime u javnosti. Zbog toga, žarko sam se htjela udati. I onda sam se udala za Baldanija. Pih. Kad nemaš sreće, nemaš.
Jebat ga, Baldani je zvučalo još gore od Pospiš te sam tako odlučila zadržati i svoje Pospiš, koje je, iako poprilično opskurno, ipak zvučalo bolje od Baldani. I tako to.
Djece ?
Sedmero. Josip, Marko, Ivana, Kojot, Nedjeljko, Orangutanka i najmlađi, mali Prorok Pospiš-Baldani. Al nam je bilo veselo!!. Znali smo nogomet igrat zajedno, secirat žirafe i tak to. Al jebo djecu, bolje da vam pričam kad sam išla na koncert u Beč.
Jel da je odma bolje? Naravno da je....
E, išla ti ja tak na koncert, kad negdje oko Bregane, bum!, pred auto mi iskoči tapir i zapetlja mi se u dovod zraka! Kuku meni i pička njemu materina, to sam prvo pomislila !!
Onda sam pomislila da ću zakasnit na gažu i sve mi se smučlo. Onda sam pomislila da to i nije tolko loše, i da mi je pun kurac više pjevanja i tarabana i kola i pijane svjetine i opere, kadli, u tom trenu, začuh glas:
- ZBACI LANCE ŠTO TE ZASUŽNJIŠE!!
- Ko je to?
- RAMIZ !
- Pa Ramize, ajd izađi da te vidim, šta se skrivaš!
- NEMEREM! JAKO SAM RUŽAN, UPLAŠT ĆEŠ SE!
- Ma neću, ja se ne bojim ničega. Ja ti operu pjevam !
- E ONDA SE ZBILJA NIČEG NE BOJIŠ !
- A i zovem se Ruža, tak da nema frke. Kuiš, ružan-Ruža?... I ne moraš se derat, majke ti. Sve te čujem. Gdje si?
- Ajde dobro. Evo me tu iza drveta, rukujem se sa voluharicom.
- Aha...Ideš samnom u Beč? Ajde, ići ćemo na Prater u Vinernojštat, vozat se u kolicima, jest šećernu slamu i zajebavati bečanke!
- Ma nego što ću ! JEEEES!!!
- Ajde, pomozi mi tapira otpetljati iz ventilacije pa da krenemo!
- Nema problema! Juhuu!! Voluharice, zdravo mi ostaj, ode Ramiz u Beč !
I tako, Ruža i Ramiz krenuše na neizvjestan put u Bečku operu, praćeni sjetnim pogledima voluharice koja je odvačila tapirovu strvinu na drvu, jer bogamu, bližila se zima i moralo se opskrbiti proteinima, te kako već ono kažu ;

"Voluharci nema mira bez mesnata tapira".
.

nadahnuto, nema kaj!

Zaspah ....