SUZVUČJA LJEPOTE

****** ROMEO I JULIJO ( drugi čin ).*********

Sunce zajedno s onim pizdama materinama (oblaci) napušta velebni krajolik Zrinjevačkog neba na platnu pozornice koja dočarava Zagreb, polako je dolazio mrak, koji je na to platno (kao i uvijek) zakačio (kao i uvijek) pederski mjesec. Romeo korača kamenom podlogom grada ukrug, iščekujući kad će vidjeti Julija...
Odjednom !! Gle !!
Ugleda ga na sred puta !
I to u tuđem zagrljaju !

Romeo: Julijo !!!! Što ? Tko je to ?!!!
Juljo : Romeo !?????
Romeo : ?????
Julijo ; .................
Romeo : (Priđe,opali mu šamarčinu i poljubi ga). Rekao si još u prvom činu da moraš pričati sa mnom a sad te vidim u tuđem zagrljaju !!?
Julijo: (Nakašlje se neuvjerljivo). Da...hm....
Romeo: (Zabrinuto) Reci...koje je opravdanje ?
Julijo: Romeo ! ja... (Pauza). Ja...(Pauza)...Ja... (Prođe rukom preko očiju i sjedne).
Romeo : (Sagne se prema njemu ). Julijo !?
Julijo : Romeo !?. (Naglo ustane). Ma ne ! Ovako je besmisleno !!
Romeo : (Zbunjeno) Što nema smisla? Što je besmisleno ?
Julijo: Sve ovo !!! (Krene nekud, ali zatim se vrati. Nervozno se uhvati za čelo).
Romeo : Julijo ! (priđe i uhvati Julija u struku dok se zavjesa na sceni spušta). Odjednom se čuju glasovi :

Romeo : Julijo !
Julijo : Romeo !
Romeo : Julijo !
Julijo : Romeo !
Julijo ; Romeo !
Romeo : Julijo !
Julijo : Romeo !
Romeo : Julijo !
Julijo : Romeo !
Romeo :
Julijo :
Romeo :
Julijo :
Romeo :
Julijo :
Romeo :
Julijo :
Romeo :
Julijo :
Romeo :
Julijo :
Romeo :
Julijo :
Romeo :
Julijo :
Romeo :
Julijo :
Romeoooooooooooooo !!!!........................

********** KRAJ DRUGOG ČINA (nastavit će se)**********