Umorni Bukovsky

Zimska, planinska idila. Sve je bijelo, baš sve. Očistio sam ulaz, bio na cesti, u trgovini, nakupovao namirnica i pripremio se za kišu koja bi trebala početi padati.
Krasno. Reumatično. Divna nesanica. To me umiruje.
Valjda i nešto mislim.
Osjećam.
I stojim!
Stojim bos u snijegu na balkonu .
Ništa mi se neće dogoditi jer mi se sve već dogodilo.
Pun sam.
Znam.
Nije to prvi put.
Prkosim bolu, uspomenama, virtuali, reali, kolačima, pritisku.
Prkosim anticikloni.
Nikad nisam htio da se nekomu dogodi nešto loše, ili drugačije. Uvijek sam samo zaželio da svima bude kao meni, da svi prođu što sam ja prošao i da nađe mir kakav je moj.
Je li to pošteno!?
A nije uopće ni tragično, samo je izrezbareno u nizini, i u zidovima bolnica.
Ponekad se i pucalo. u zrak , ali i ispred sebe

Ovu snježnu idilu, dio toga, onaj koji se ne tiče mene, poslati ću vama…
Kad to napravim, kad pustim da me napuste neke teške misli za trenutak, ponovo sam onaj stari.
Čudno, sve sam stariji a sve češće želim biti onaj stari.
Volim kao da je jučer bilo.. i ništa ne pitam, ne znam zašto je moralo baš ovako biti.. A bilo je baš ovako!
Baš me briga tko je rekao da su ljudi kao lonci na vodi, plutaju neodređeno i međusobno se sudaraju.
Kad se napune vodom , potonu na dno.
Kao jučer.
Onomad.


Hoću li znati živjeti u miru, kad se jednom sve smiri!!?

Stavljam upitnike, kao da pitam.

Pitao sam se. Više ne.

Brišem na desno. Desno , pa nazad.

i..kako je biti bos na snijegu, miran, prijatelj sam sa sobom?

ojla :)

Malo je neugodno dok stojiš, ali je kasnije super...noge se zažare a reuma ode u ramena. Zato su mi i rečenice kratke i prepisane.

sviđaju mi se. kratke. dinamične su. kao opozicija snježnom miru oko tebe

Kategorija bespotrebnih i nesalomljivih.

Čudni su ovi ljudi. Kod mene bi susjed , kad bi ovo vidio došao do mene na kuhanu rakiju, ili bi me pozvao da zajedno uživamo u kratkotrajnoj nevinosti.

čim su nesalomljive, imaju svoju svrhu, to znači da su i potrebne ;)

možda si ti njima čudan :)
ha?

;)

Ak je tak, onda ova rečenica; čudni smo mi, ovi ljudi...

Takvi ljudi!

...i treba ti lova.

nema frke ak smo čudni (samo) drugima. postane kad se čudimo sami sebi ;)

Dudh, ne moraš vjerovati, ali mi lova nikad nije trebala. Dolazila je i odlazila bez zadržavanja.

Svako svoje mišljenje o sebi treba uvažavati i poštovati jer ga nije donesao tko bilo..

...bilo tko.

Medo, tebi lova kao meni godine.