A jebiga, moj weblog

Ojme meni, koji dan. Kam god se okreneš, ak je žensko s te strane, odmah uleti neka šamarčina. Vrajžji Međunarodni dan AFŽ-a! Pa ko još to normalan pamti. Kaj bi sad normalni, obični građanin lijepe naše prebogate domovine trebal cukat za sobom japaner pušlekih, cmakat sve kaj se smatra ženskim, spizdit plaću na groždanu mast da mu usne ne natekneju ko onom ciganu Muškanoviću, ili muškarčini Ciganoviću, kaj već je. Fakat, ko zna kaj je to J)))…Uh, odoh ja u sci fi. Natrag na današnji usrani dan. Prvo jutarnji chat. Uzjogunile se nekakve frigidne feministice po cijelom ekranu. Daju si curice truda, nema kaj. Ne treba njima kita (riječ je o cvijeću), ne treba njima muških, moreju one bez nas bezveznjaka. Onda naleti neki naivac, cmokne ženske za osmi mart s nostalgijom na KPJ i druga Tita, a rospije se rastope daljnjih dvadeset redaka. I sjete daleke grmljavine stada i mladosti. Ode komp u krasan od poplave suza radosnica. Onda krene društveni život u realu. Nema neke direktne zamjerke, to ne. Aluzije pljušte sa svih strana, trgofkinje, konobarice, kondukterke, bivše žene, bivše ljubavnice, ženska rodbina. Znane i neznane. Onak, ko šamari iz mraka, ili šaka u bubreg. Sva sreća pa mi je kćer premala da bi znala koja ludnica hara današnjim danom. A ja, muška stijena, sve stoički podnosim. I okrećem drugi obraz. Po mogućnosti susedov. Kaj bum svoj trošil. Dan je tek počel. Bi se znucal do večeri. E pa žene drage, nek vam bu taj osmi ožujak sretan i vesel, samo da bu mir. I dosta nevinih telefonskih poziva i dvosmislenih smsova. Želim vam od srca sve ono kaj drugima želite, a posle se nemojte žalit. Želje su vaše. J

iskopčat fon, ugasit mob i ne se približavat kompu ;))

Danas preokrenuh grad u potrazi za grožđanom masti :-)).

Baš me briga, ja dobila od šefa bajaderu :))

ma hebeš Dan žena, kad ga ionak moraš odradit :) ne treba pravit oko toga nikakvu frku i pusa je dovoljna :)