Umorni Bukovsky

Da. Ona je bila prijateljica, prijateljica noći, vozača, kamiona. Ja sam bio transporter novca od točke A do točke B na autocesti. Viđali smo se , onako u prolazu… pozdravljali a i povezli po višoj sili. Iz moga kraja je.
Tog jutra je padala kiša. Hladna, uz hladni vjetar. Jesen. Na parkiralištu blizu naplatnih, ispred naplate, vidio sam je kako bijesna izlazi iz kamiona i pokazuje srednjak. Nije došlo do nagodbe i prkosno je izašla na kišu u onoj papirnatoj kabanici koja služi kao ukras kad ne pada kiša. Inače je za kurac. Kabanica.
Obavio sam utovar i krenuo prema točki B. Kamion je otišao, a ona je i dalje stajala na istom mjestu. Nije to bilo zdravo. Skrenuo sam prema njoj i stao. Ušla je u cady bez riječi. Promrzla, prokisla, raskvašena. Nije to bilo prvi put da sam je povezao. Prvi put je bilo da je bila bespomoćna.
» Vozi kamo god hoćeš ali pojačaj grijanje!«
» Nikakvo grijanje tebi ne pomaže!«
Krenuo sam . I stao sam pod prvim nadvožnjakom i iz prtljažnika gdje sam držao »sve za ribolov » izvadio ribolovnu trenerku, majicu, čarape… Ništa od toga nije bilo blistavo ni čisto, bilo je samo suho.
»Presvuci se, ali skini sve to mokro!«
» Nećeš gledati?«
» Naravno da ću gledati, vozit ću i gledati da vidim što me zanima, a i više, ako uspijem«
Mlada je bila, 15-tak godina mlađa od mene… mlada, zgodna, ljepuškasta. Presvlačila se iskusno. Vidjelo se da se zna presvući brzo i efikasno, u vožnji, u kabini. Grudi- skladne, prikladne, ne prevelike, pizdišće- kratka, kovrčava, bujna vegetacija površine u cm..nešto je s površinom trokuta štekalo kod mene, neki kvadratni korijen, visina, uglavnom za čitav dlan i za više od bikinija.
»Kako to da nisi obrijana?«
» Svaka roba ima svoju cijenu«- bila je ozbiljna .
Grudnjak i gaćice je stavila na klimu, ostalo je bacila iza sebe.
»Ako ideš doma, imamo stajanje kod moje kuće . Doručak, kava, putni nalog..« -rekao sam tektak
Tako sam radio svako radno jutro jer sam ustajao u četiri sata. I stali smo kod mene. Peć se tek razgorila, zid od kupatila ugrijan, tople vode kao u priči.
»Odi u kupatilo«- pružio sam joj veliki ručnik, »istuširaj se od tog mirisa ribe a ja ću pokušati naći nešto pristojno za obući.« I dok je ona pjevušila, ja sam našao jednu toplu, staru majicu koja je već dugo vremena bila na dijeti, isto takve bermude, čarape i poveći lovački prsluk iz one serije sa sto džepova .
Došla je u sobu s ručnikom oko sebe i opet bezbrižno oblačenje. Moja kava, koja mi je obično dobro došla, sada se ugnijezdila negdje iznad kurcišta i nije djelovala bezbrižno.
» Bilo bi pametno da taj striptiz malo ubrzaš, žuri nam se.«
Dobila je prirodnu boju, dobila je prirodno raspoloženje, i pomalo zajebani osmjeh.
»Je l' stvarno nemamo vremena?«
» Imamo. Ali, ako misliš na ovo«- pokazao sam na uredno složeni krevet, » onda ću ti reći da ta zadovoljstva ne volim raditi nabrzinu, ne volim poslije toga nikamo ići, i u ovom tvom slučaju bi mi to izgledalo kao naknada a ne kao dobro djelo. Trenutno mi bolje odgovara da je dobro djelo. Polazak!«
»Dobro, dobro«- mrmljala je, » samo sam vidjela da ti se sviđam iako nisam gledala.«
Ostavio sam je pred njenom kućom. Poljubila me u obraz i » vidim te često!« nestala.
Moja Zg-veza je bila na granici zamora materijala. Obostanog. Kad god sam je pitao da li da je pričekam poslije posla i kadgod je imala najobičniji izgovor od sat-dva, nisam je čekao. Tako se ubijala romatičnost, navika, ovisnost. Znala je da izgovor i čekanje znači moj odlazak , a ipak je sve češće imala još mali poslić… Nisam se htio boriti jer nisam joj bio drugi, deseti, ini …bili smo odrasli i dovoljno stari da više ne budemo ni broj.
Vrijeme je postajalo sve hladnije. Došla je zima, duge noći za razmišljanje i samoću. I stalno isti posao. Moju suputnicu sam znao povesti…Obično bi rekla : » Do prvog motela!«, a ostala bi u autu do zadnjeg motela. Ja sam šutio, a ona je lovila lokalne radio stanice već prema lokaciji auta i pjevala. Sasvim malo smo pričali. Lijepo je pjevala. Ljubavne pjesme, većinom, ili se meni činilo ( meni su sve pjesme ljubavne, čak i rodoljubne ).
I kad je osvanulo proljeće jedne subote, u toplom svibanjskom danu, pozvala me truba iz automobila na verandu. Stajala je na cesti kraj nekog velikog vozila i galamila:
» Jel primaš posjetu?«
» Jel može kava?«
»Odvest ćeš me nazad?«
Odgovarao sam klimanjem glave.
Ušetala je u kuću pored mene, ušla u sobu kao da sve zna i kad sam je znatiželjno pogledao, rekla je:
» Došla sam na dva cijela dana!«
» Jebemti, morao bih otići kupiti kruha.«
» Ne trebaš! Sve što nam treba je u mojoj vrećici samo se trebamo dogovoriti tko kuha.«
Tako je počela ova priča koju mislim ispričati.
Jednom.
Kad prestane kiša. I s mirisom bagrema.

Bez rici,u dahu procitano.Dva put :-) Neman rici.

Picek, ma napisat ću ja i razradu i zaključak samo kad mine ova ljubavna euforija.

Medo...baš je interesantno...samo nastavi...:)))
Zanima me da li ste ostali zajedno...

Medo majstore!

Iva, ostali smo zajedno kao kad spojiš petak s blagdanom...

Medo...znači...dugo....dugo...:))

Pašemka, jesi li vidjelja da si dobila Velered s Danicom kod Bože?

Brizna si osoba, potrajat ce :)

Iva, opasno dugo, nepreporučljivo dugo, prejednostavno dugo....

pročitano skoro bez daha...nadam se skorom nastavku.....

Ny, ovo je bila vožnja u autu. Tek smo se parkirali u tom vikendu.

stiksa sindrom-odlazim i vraćam se, po nekoliko puta :)
ovaj put zbog tebe i priče
SJAJNO!
meni najbolja do sada
tečna
ritmička

ma....ma....tako životna, bez očekivanja da bude nešto posebno, a upravo je to, svakom rečenicom koja slijedi...i s mirisom bagrema na kraju :)

....ili, tek, kad procvatu jabuke.....?

Meija, Ny, to ja vadim iz torbe s uspomenama. Koliko će tu biti jabuka i bagrema i cvjeća s bunišća ovisi o ovoj mojoj šutnji koja lagano ubija i riječi.... Ovdje opet pada snijeg, i meni je nekako čudno nastaviti priču. Bar da prepolovim temperaturu. Ako je moja 36 neka vanjska bude 18 a ne nula.

onda možeš vjerovati koliko smo ti zahvalni
kaj si nam malo podigao temperuturu.
sorry, govorim u svoje ime.

Ny, poslije ovih pohvalnih komentara, mogao bih nastaviti pisati, ali to bi značilo da mi se žuri. A ne žuri mi se.

...cijeli tjedan biti će ovako hladno....:))

Da ti pošaljem onaj prsluk s tisuću džepova. To mi je ostalo. A Diadora-marka.

Opetovano procitano,toplo emociji.Ko koga "spasava" pitam se.

Oboje će se spasiti. Nije život uvijek okrutan. I da...ako ne bude nekakvih elementarnih nepogoda i depresivnih upada, ovo bi mogla biti lijepa priča sretnog završetka. Bar je ja vidim takvu.

zivot pise romane.... :)

ali, nije li ona na početku priče opisana i navedena kao prodavačica droge, "dilerica" ?!
mislim, baš krasno društvo, jel?

Di-Da.krivo, potpuno krivo. Ništa ne dila. Prodaje svoju robu na slobodnom tržištu. I ne izigravaj nikakvog moralistu u nijednom području, jer nisi nevin. Nitko nije nevin. Jebeš zakon koji bi tebe oslobodio.

"...mozes imat moje tijelo ali dusu ne."

ja nisam ništa kriv...
skoro.

27

U zatvorima su većinom nevini ljudi.

Medo,malo poradi na detaljima,perfect,sexy,ne sajebavaj nego daj nastavke :)