Haj-hi, haj-ho....

Odma da vam kažem jedno: osmi patuljak, on je ko neka siva eminencija. Patuljasto siva. On je kum svih patuljaka. Ako ste tipovi koji se ne mogu maknut s mjesta bez da vizualiziraju stvari, onda ga možete vizualizirati kako sjedi i gladi patuljastu mačku, a ostali patuljci mu dolaze u sobu jedan po jedan i traže nešt sitnog za perec, pivo, ili pola sata sa Snjeguljicom.
Prava priča počinje kad sam bio mali. Onda su meni tata i mama za uspavanku pričali što izmišljene, a što istinite priče, nakon čega ja do dugo u noć ne bih mogo usnut pa sam zbog toga drugi dan bio sav zakurac u vrtiću, al to sad nije tema priče, nego je tema o tome da je moj otac jednom kad je bio pijan, pobrko broj Betovenovih simfonija i Andersenovih patuljaka pa mi je ispričao priču o Snjeguljici i jednom patuljku više nego što je trebalo.
Iako dijete, znao sam da su time poremećeni fundamenti pravila zlatnog reza u literaturi, ali to nije bilo bitno. Ono što mi se u tom segmentu posebno svidjelo, bilo je to što je u slavnoj očevoj interpretaciji navodni patuljak imao nadimak Klempavko.
Rekoh sebi, prodano. Živio Klempavko.