Sve i ništa

Te turbulentne, četrdesetitreće godine, Nenad je sjedio naslonjen na palmu. Krošnja mu je stvarala hlad, a on je gledao azurno more kako oplakuje zlatni pijesak plaže na kojoj je ljenčario u anonimnosti. Znao je da u svijetu nisu baš dobra vremena i bio se odlučio povući iz svih zbivanja dok se političke prilike malo ne stabiliziraju. Odlučio se skloniti kod bratovog punca, poglavice jednog ljudožderskog plemena na Papui Novoj Gvineji. Bratoljub, Nenadov brat, jednom prilikom se zatekao ( zapravo posada njegovog parobroda koji je vozio na relaciji Žigljen - Hong Kong, doživio je kvar pa su se morali usidriti tu negdje gdje je Nenad momentalno bio ) u plemenu čiji je Neno bio sada gost. Bratoljub je onda bio ekspeditivniji, pa je demižon od deset litara domaćeg octa koje se nazivalo vino, mijenjao za poglavičinu kćerku. Poslije se Bratoljub razveo, jer se draga jako brzo adaptirala u mondeni život austrougarske monarhije, a naročito porocima poput alkohola i bluda. Naravno, to je bio podatak koji poglavica nije trebao znati,a ruku na srce, poglavica ništa nije ni pitao.
Meditira tako naš Neno, meditira i čeka vrijeme ručka. Pošto je ljudoždersko pleme prihvatilo katoličku vjeru kao jedinu ispravnu vjeru tog podneblja ( poznato je da se Isus rodio u Papui Novoj Gvineji, a da je razapet na Uskršnjim otocima ), tako je prihvatilo i prehrambena pravila iste, ali ne odstupajući od svog načina života. Bio je petak i spremao se posni ručak. Prekjučer su njegovi domaćini, prilikom ribolova, uhvatili tri ronioca, koje je poslao u misiju istraživanja podmorja Papue Nove Gvineje, osobno ujak Ted, američki predsjednik. Sada su se sva trojica nalazila u velikom loncu i svojim stražnjicama ispitivali toplinu dna lonca. Dakle, petak je i ljudožderi katolici imaju ronioce za ručak. Vjerska i svjetovna prehrambena pitanja su bila zadovoljena, što je poglavica obilato proslavljao brljom od kokosa - kokosovačom. Vidjeli su Ameri Nenada, slali mu signale i migove da im pomogne u bijegu, ali Neno je ignorirao njihove zahtjeve, iz više razloga. Prvo, nije želio na vrat natovariti Roosevelta, jer bi morao raditi za njega, a rad za Amerikance bi doveo do zamjeranja japanskom caru, a druga stvar, daleko važnija je to da se Neno sjetio kako će za deset godina, jedan od te trojice imperijalista ga zajebati u Koreji, za karte za koncert neke američke pevaljke u Tokiu. Odvagnuo je situaciju i samo pomisli - tko vas jebe dečki. Došao je i ručak. Neno je jeo neko kuhano povrće jer je poglavici objasnio da njemu njegova vjera brani da jede meso. Poglavica je razvukao usne u osmijeh koji je podsjećao na klavijaturu za djecu. Ručak je prošao i Neno se vratio svojim mentalnim aktivnostima - promatranjem azurnog mora kako oplakuje zlaćan pijesak. Polako, uz jednoličan šum valova, Nenad je otplovio u snove.
Diži se, ma diži se bre - osjetio je tvrd predmet na ramenu koji ga je gurao.
Otvorio je oči i ugledao njih par kako su ga okružili. Imali su neke kape i na njima crvene petokrake. Na rukavima im je bila prišivena oznaka OTPISANI. Pomislio je da je upao u noćnu moru.
Drug Nenad - zarežao je službeno pitanjem, onaj koji je valjda bio glavni.
D-d-da - zamucnio je Nenad.
Diži se i pođi sa nama - nisu sačekali Nenu da se digne već su dvojica najplećatijih Otpisanih uhvatili svaki sa svoje strane ispod pazuha i odvukli ga do mora. Sve se brzo odigralo - utrpali su ga u podmornicu pod nazivom Crvena munja i nabili mu vreću na glavu. Činilo se da su prošli mjeseci bez da je okusio hranu i vodu, zatvoren u nekom spremištu sa vrećom na glavi.
Nakon podužeg putovanja, vrata su se otvorila i Neno je uskoro bio van podmornice. Kroz vreću je osjećao svjež zrak. Ni sam nije znao gdje je stajao. Osjećao je ljude oko sebe, ali svi su šutjeli, samo su njihovi koraci odzvanjali. Uskoro su mu nešto natovarili na leđa. Netko ga je opalio nogom u stražnjicu i kazao mu da ide naprijed. Hodali su tako pola sata. Netko ga je prihvatio ispod ruke i uspeo u nešto, po nekakvim stepenicama. Neno je uskoro shvatio da se nalazi u zrakoplovu. Motori su se upalili, i već slijedeći trenutak bili su u zraku.
Čuj ti - osjetio je oštar i dubok glas na svom lijevom uhu.
Kad te gurnemo iz avijona, i kad krene da padaš, broji do petnaest i onda povuci ovu ručku - rekao je glas uzimajući njegovu ruku i stavljajući mu je na naki komad konopa.
Povući ćeš ili ima bre da se rastepeš o zemlju ko šampita koja je izletela sa ringišpila - a onda smijeh. Smijao se glas, smijali su se piloti, smijali su se još neki, čak su se izgleda i stjuardese smijale. Nenada je već pomalo živcirala vreća na glavi.
Vreme je - uskoro je kazao glas, odvukao ga do nekih vrata.
Leeettttiiiiii - opet je dobio nogom u stražnjicu.
Instiktivno, u svrhu očuvanja svog fizičkog integriteta Neno je počeo brojati do petnaest. Ali unatrag - Neno je uvijek bio svoj.
Padobran se otvorio i Neno se opustio. Gdje ga odnese da odnese, prvo što će napraviti je skinuti ovu vreću sa glave. Uskoro je pao na zemlju. Odjednom čuo je neke glasove.
Evo ga, pao je jebomajkusvoju, brže dok nisu zapucali na nas - glasovi su se približavali. Opet ga je netko pridigao i uskoro su trčali. Sapleo se par puta, ali glasovi su stalno ponavljali da ide što brže. Uskoro su prestali trčati, te su nastavili hodati. Nakon par sati hoda zastali su.
Stigli smo - netko je rekao. Neno je kroz vreću osjećao dim, osjećao je ljude. Odveli su ga u neku prostoriju, posjeli na stolac i svezali.
Čekaj - opet je netko kazao i uskoro izašao. Čuo je ključ kako zaključava vrata.
Što sada - mislio je Nenad, a onda je zaključio da je najbolje malo odspavati. Uskoro će se to pokazati kao pametna odluka.
Spavao je Nenad tako, kad je osjetio kako mu voda se slijeva niz vrat. Sa vrećom na glavi i vodom na njoj imao je osjećaj kao da se guši ( autorska prava za ovu metodu mučenja će UDBA kasnije prodati CIA-i ). Razbudio se.
Dakle druže, konačno si sa nama - začuo je prijazan i dobroćudan glas - ajde, raskomotite čovjeka, sigurno je umoran od puta - sada je glas bio oštriji.
Uskoro je bio odvezan, i bez vreće na glavi. Dok je trljao zapešća pokušavajući vratiti u normalan tok cirkulaciju ogledao se po prostoriji. Danima je imao vreću na glavi i trebalo je vremena da razazna prostor oko sebe. Uskoro je ugledao jednog čovjeka kako sjedi za stolom, u jednostavnoj uniformi.
Oprostit ćeš nam na ovakvim metodama, ali vremena su takva - prepoznao je u tom čovjeku glas od maloprije.
I, što mislite - pitala je uniforma.
Tko ste vi - pitao je sada Nenad.
Ja? Pa zar me ne prepoznaješ - pitao je čovjek začuđeno.
Iskreno, ne - odgovorio je Nenad i počešao se po omladincu.
Ufffff - uzdahnuo je čovjek u uniformi.
Neno je slegnuo ramenima, kao da se ispričava što ne poznaje tog čovjeka kojeg je trebao poznavati.
U redu, ja sam Josip Broz. Za prijatelje drug Stari, za ostale, drug Tito.
Drago mi je - kazao je Nenad. Nije mogao vjerovati. Mislio se izvući od ovakvih likova, ali eto, prevario se. No što je tu je, vjerovao je Neno da će i ovaj put svojom domišljatošću spasiti svoju glavu, bez obzira na cijenu.
No, zašto smo te doveli - počeo je JB - mi smo sad blizu Neretve. Njemci su ispred nas. Zima je.
Neno je opet uzdahnuo i sa sjetom se sjetio šuma valova na zlaćanoj plaži Papue Nove Gvineje.
Uglavnom - nastavio je Tito - u govnima smo. E sad. ti si pozvan da smisliš nešto. I ima da smisliš nešto kako da se izvučemo ili....- drug Stari je podigao kažiprst, prešao preko svog vrata, a onda kažiprst uperio u pod i kazao - pravac jama.
Na par trenutaka je nastala tišina.
U redu - kaza Neno - dajte mi tri sata vremena, nešto za pojesti, te neke vaše vojne karte, šalicu kave, cgarete i dvije cure za ispomoć - šeretski je namignuo Josipu Neno.
Bit će tako - nasmija se Tito i namignu Nenadu - samo požuri, imam još posla i kasnim na neke stvari, a zapeo ovdje sa ovim Švabama.
Uskoro je Neno dobio sve što je tražio. Nakon što je zadovoljio libido i nahranio se, pijuckao je kavu, pušio cigarete i na kartama promatrao trenutačni položaj snaga. Tito je imao pravo, situacija je bila bezizlazna. Ali ne za Nenada, dok starog, vještog lisca, doktora strategije i vojne taktike. Uskoro je pozvao Tita i izložio mu plan.
Ovako - započe Nenad - ima taj most. preko mosta su neprijatelji. Minirat ćemo most, a onda ga preko noći popraviti i prenijeti te ranjenike i sa raspoloživim snagama udariti na neprijatelja kojeg će biti malo jer će mislit da nećemo na ovu stranu - obrazložio je Neno.
Tito je zapljeskao i divio se Nenadovom umu. A onda, odjednom mu se lice smrklo.
Ima problem - kaza Tito.
Koji - pita Neno.
Nemamo eksploziva - slegao je Stari ramenima.
E jebovasnikakve - promrljao je Nenad. Tišina. Zrak se mogao rezati nožem. Zrak se mogao rezati nožem....pa da, jebemu - pomislio je Neno, to je to...
Slušaj - javi se Neno - nema veze ako nema eksploziva, ionako to stvara buku, jebo to. Nego, ajde ovako - ima da svaka žena izvadi svoju turpijicu za nokte ipravac most, neka turpijaju konstrukciju dok se ne sruši.
Tito je ostao bez riječi na ove izljeve genijalnosti.
Već za sat vremena, drugarice su turpijale most na Neretvi i zviždukale tiho melodiju iz filma Most na rijeci Kwai. ZA dva sata most se skršio u parampačad. Onda su drugi počeli slagati daske nekakve preko mosta, da bi pred zoru krenuli prebacivati ranjenike. I sam Nenad je dao obola toj akciji. Nosio je ruksak sa osobnim stvarima, dok su ga dva tifusara nosili na ramenima.
Uskoro su svi prešli na drugu stranu.
A malo nakon toga, tarapana je započela. Nijemci, Talijani, nedićevci, ustaše, ljotičevci, četnici, belogardejci, kvislinzi i ostali domaći izdajnici i narodni neprijatelji su redom padali kao pokošeni. nenad je sam stajao na jednoj uzvisini. Imao je crnu najicu bez rukava, ocrtavali su mu se mišići, crna traka oko glave mu je krotila kosu, a on je neumorno rešetao sa svojim puškomitraljezom. U jednom trenutku, okrenuo se ulijevo i ugledao je Ljubišu i Batu, kako taracaju šarcima Švabe. NAmignuli su jedan drugome.
Sve je brzo završilo.
Hvala ti - stajao je Tio ispred Nenada - završit će ovaj rat, pa se javi, trebat će nam ljudi poput tebe.
Hm - uzdahnuo je Nenad misleći na Papuu Novu Gvineju - otom po tom.
Evo račun - izvadio je Nenad fiskalnu blagajnu i uručio Titu fiskalni račun.
U jebote, nisi baš jeftin - kazao je Tito.
To ti je radi one vreće na glavi - kazao je Nenad.
Zadrži ostatak - velikodušan je bio Tito.
Hvala, svako dobro vam želim - rekao je Neno i okrenuo se.
Uskoro je bio na cesti Jablanica - Mostar, sa dignutim palcem.
Želio je od svega odmoriti u kampu u Zaostrogu i uskoro se nalazio u kasetašu doma invalida, na putu prema moru.

Ovo je vukoliscu za rođeni dan.

ovo sve gore opisano i navedeno -događalo se za vrijeme Austro ugarske monarhije?

Čovjek dok je mlađi sa veseljem slavi svoj rođeni dan. Ono zbog ekipe, razlog za veselicu..što je stariji, ako se i odluči na slavlje, onda slavi zapravo što je prethodnu godinu uspio preživjeti, hehe.

Neno je putnik kroz prostor i vrijeme i lokalne buffete.
Za vrijeme monarhije je Bratoljub bio na brodu, to je bilo prije no što je Neno bio na otoku. Čitaj malo bolje.

pa tog vucinu vole i stari i mladi i visoki i niski; debeli i mrsavi; ruzni i lijepi; bogati i siromasni - zbiljam vucina i pol :)))

Vojko Vrućina?

ma jok. ledena svjezina :))

Jel to reklama za Orbit?

je i hitler je bio omiljen...stalno su mu vikali hajl! a onda su neki nestali u vidu...dima!

za neki trek sigurno je :)) imas kaj bolje?

Jel pičkinog dima?

Kad nema ništa, ima Startrek. Nekom Startrek, nekom Star(i)drek.

btw jel netko vidio pičkin...dim? mislim stalno se o njem priča..a nitko ga nije vidio?

Ja sam prvi put vidio pičkin dim kad sam bio dijete.
To je bio onaj dan kad je, uz najveće državne počasti, spaljena, na lomači visokoj deset metara, Indira Gandhi.

taj se ne računa...jer je ošo niz ganges? daj neki domaći, ne mora bit od...badela?

Bolji je onaj od Dalmacijavina.
A taj nije otišao u taj potok Gangeš, nego u zrak, vazduh, svemir, vasionu, u pm ukratko.

kažu da će i konjak (badelov)u europu...jedino mu fali nešto malo...konjice (maligana)? al, vratimo se na pičkim dim? jel on plav....(poznato je da su plavi tupi i glupi op.p.) il je samo...plavičast?

Ne znam.
Ali znam da se sin plavuše i Brazilca zove Retardinho.

Konjak je sok od konja.

A Stock se radi destilacijom štoka od vrata.

Mai, da li bi bila ljubazna i napisala mi uvećanicu od imena planeta Merkur?

mer kurina!

a može i kurina mer? iako meni fali neki tvrdi...č!

a može i sa č...mer kurčina...e to mi ipak najbolje zvuči?

kako sam ja našla svoj tvrdi č..mogu poći spati!

nepostojece tvrdo č - nepostojoce spavanje - bdijenje prosim :)))

Kazneno bdijenje.
Klečanje na kuruzi i cjelonoćno čitanje Korizminih blogova, od A do Ž.

Mai, prije no što odeš, želim da znaš...SINJ NIKAD NEĆE BITI SENJ!!!!!

Jel Č k'o whitesnake?

hm...ček sad...dao si mi rebus za rješavat prije spavanja? dakle, senjski uskoci...a sinjski alkari! točno! potom...uskoci su bez konja a alkari s konjima? točno! alkari gađadu u sridu...a more i čoja? točno. uskoci uskaču...al nisam još pročitala jel i u krevet? dilema? čuvaj se senjske ruke i sinjske gospe? hm...nemam pojma kakve veze imaš ti sexe s time, but...saznat ću?

Itekakve veze imam.
Zanimljivo razmišljaš, ali daleko si od cilja.
Naglasak je na Bjelovaru.

ak me pitaš jel se hoću doselit tebi u bjelovar, odgovor je hoću! tamo ima dovoljno zemlje, vode i blata kao glavnog materijala za dobar...suživot! moš pit i stalno se nabacivat!

Kul..borba svinja u blatu.
I to podivljalih ženki.

U Bjelovaru.
Nije se tu bezveze varilo na bijelo.

Onda bi znači nas dvoje zajedno živjeli, čuvani od senjske ruke i Gospe sinjske i četrdeset alkara?
U Bjelovaru?

Misli mda na blogu ima dovoljno pivopija da uvedemo neko svoje virtualno, bloško pivo...
Velebajstsko pivo - prcenš od njega sve živo.

I neka se proizvodi u Bjelovaru.

No...dosta? pričajmo malo o tvojim sexi štiklama!

http://www.youtube.com/watch?v=edDHYk12rhU

btw pivo je piće puka... aristokracija duha ište...vino! znaš zašto? zato kaj se potom ne opterećuješ pišanjem...koje fakat dekoncentrira! i dovodi nas žene u neravnopravan položaj. naime, mi moramo čučat i sjedit a vi stajat...pa se odma vidi tko ima kakve i kolike centimetre. a truli odma mora trčat po štokrl kako bi dokazo da je potentan. a kako je bjelovar na putu od riječke županije ka sjevernim jelenima...nema šanse da pijem pivo! osim ako se iskričari ne zakunu da više neće pisat. tad ću ja pojest picu i popit pivu! onu drugu neću pojest al ću zlorabit. s tobom, naravno...jer truli će ionako tražit štokrl. a kako su ga gnomi i troli već zlorabili (štokrl a ne trulija) bit ćemo prava...moluškina seoska idila! kako bih sve to provarila, moram se pokrit nekom pornjavom večeras. a radije bih tobom i sobom! no, kako se na iskrici daje toga čega nema, i nas kojih ima...nema!

Nije mi problem pišanje. Mogu do pola gajbe bez da vodim pišalicu u šetnju.

ovo ćeš mi puščat u bjelovaru...
http://www.youtube.com/watch?v=FGVGFfj7POA

Svašta...pođi spavati.

moš li ovaj ritam pratit...pišalicom al ne za.... pišanje?