Lovačke priče jedne šempje Mice - vaginini monolozi

..napokon mogu bezbrižno spavati, buditi se, ispijati kave, raditi...uživati...
...napokon sam neovisna i imam sve kaj mi je u životu potrebno...
..od ljubavi, posla, zdravlja, novaca, kuće, stana, auta....
...napokon mgu reći da sam SRETNA i ZADOVOLJNA... i smatram da sam to i zaslužila s obzirom kaj sam sve proživljavala i prolazila i koliko sam samo suza ronila i zatvarala se što u sebe što u stan, itd.

...srećom pa sam uvijek bila stabilna i nisam morala posezati za tuđom pomoći...

jedina stvar u cijeloj priči koja me sad rastužuje su prijatelji.....kad nisi uspješan i kad nemaš love i posao i tome slično...žalit će te, suosjećati s tobom... itd. čim se izdigneš malo iznad njega - pukne sve....upravo se to dogodilo i meni i baš sam tužna...

...toliko sam ulagala u to prijateljstvo i bila sam sretna što sam našla osobu koja nije površna i sa kojom neću pričati samo o trachevima i koje sjenilo dns namazati.....

..počelo je sve kako ja nemam vremena i kako samo spavam ili radim...i to me baš rastužilo...i onda sam se počela opravdavati... radim jer moram i jer od rada živim....imam 240 sati mjesečno koji su mi u cijelosti plaćeni...radim u državnoj firmi koja ne može otići u stečaj i koju ne mogu zatvoriti i koja neće izumret jer će doći todorić i njemu slični.....a, spavam jer radim psihički, a i fizički naporan posao.....imam dežurstva koja su iscrpna.... itd. nagledam se svega i svacega....radim nesto sto drugi ljudi ne mogu gledati ni na tv-u.... i sretna sam. volim svoj posao i ne bi ga mjenjala za nista na svijetu....

nakon dežurstva odspavam 2-3h i spremim se i odem na kavu jer ju nisam vidjela tjedan dana i onda mi se spušta kako sam ja veri bizi postala....

kako je moguće da se totalno razumijem sa osobom koju sam upoznala na iskrici koja je starija od mene pa po nekoj zdravoj logici ne bi imale zajednicke teme, itd. a, ja jedva cekam doci doma da ispricam kaj mi se dogodilo i da ju cujem...i zao mi je kaj zivimo u dva razlicita grada, koja ajde srećom nisu toliko udaljena ali su opet dovoljno udaljena da ne mos samo tako se sjetiti i popiti kavu....

ugl. prijateljstva izumiru i ne znam kaj je razlog tomu ali gdje god da se okrenem je tako i pravi su sretnici oni koji imaju pravog istinskog prijatelja koji će se iskreno veseliti tvom uspjehu i sreći..... mislila sam kako radim nešto krivo ali nisam.....zaista nisam....davala sam sve od sebe pa i više od toga.....

ahoj mitzi:))

Zdravo mico, long time no see...drago mi je da ti se sve posložilo, ali šuti...svaki put kad pomislim, kak mi je dobro ili kak sam sretna, nešto mi se zalomi...ajde, barem kucaj, da ne urekneš :)

ne izumiru prijateljstva..samo su recimo postala..??? hm?? razmišljam
tražim izraz
dakle povlaštena kategorija, jer više nema potrebe pomaganja svakodnevnog

kaj je najveći štos..ni prije to nisu bila prijateljstva..baš baš..masa toga se događalo zato kaj je bila nužda, potreba itd
pa ono svako ko je bio normalan, nasmijan,ljubazan i ok..ispadalo je da je prijatelj..a nije..

ejj đuss...nemoj tak..po tome nikada ne uživaš u sreći..jer si stalno na oprezu..uživaj..a kaj bude, bude..
ionak znaš da do "vrha" treba vremena, a dolje je opet logičan put kad jednom dođeš na "vrh"
i tak se to smjenjuje

pa ne znam kaj bi više mislila i umorna sam od analiziranja... ne zelim da mi se zivot svede na posao kucu muza djecu i to je to ... ali... jbg. ocito moras kalkulirati i iskrenost pospremiti negdje u ladicu .. ne znam

ines ima pravo .. od jucer zelim uzivati i uopce ne razmisljati kaj je sljedece neagtivno kaj me ceka... necu jer mi dosta vise takvog razmisljanja paranoicnog

ma joj..nemoj tak...možda to samo ipak nije "prava" osoba za prijateljicu tebi

mah, nema veze ....

@đuss fora je u tome..da nas sasvim lako strefi..depra, nepravda, loša sreća..kak oš nazovi..i onda grcamo i plačemo i žalimo se..i općenito jamramo..
a kad nam je sreća..i ok..
onda se kaonesmijemo radovati jer će nas zaskočiti neprilike..jer se radujemo...
uhhh kriva logika..i zločesta vrlo zločesta od onoga ko je to uveo kao pravilo...neki namćor svakako..
(iako nas tak uči stari zavjet)

dete mica, navek si bila veselo i neodgovorno stvorenje, pa ne vidim zakaj ne bi bila i dalje :)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))

naravno da buš uživala...jer ti se napokon sve posložilo..i sama si rekla da nije bilo jednostavno ..dakle uživaj al onak..da sve frca:)*

a po drugoj strani ta frenda..možda joj je muka od posla..možda ga dela samo zato da dela, zbog novaca..i onda ona ne kuži da ti možeš delati i više i da ti nije tlaka i da još to sve dobiš plaćeno, što je extra super..za današnje vreme
ja bi joj svakako rekla..kak se osjećam..kad mi to veli
pa ak je ok..bude se korigirala..i prestala
ili ne bude
a onda ipak nije frenda
jedino kaj boli..al boli i ovak..pa to dijeliš s nama

Micooo... Ajde, neka ti se konačno sve posložilo i neka si sretna, vjerovala ti meni ili ne, ali, baš mi je drago zbog tebe! :-)

A prijateljstva... Pusti, ne opterećuj se time, kako došlo, tako prošlo, pojavit će se netko novi.

Uživaj u svemu ovome lijepome što si napisala, a ostalo će se posložiti samo od sebe! :-) :-*

Meni drago zbog svega dobrog što si navela :)

po mom prijateljstvo podrazumjeva obostranu težnju i unutrašnje ustrojstvo, ona koja nemogu izdržat neke promjenei nisu neka .